Opštinske novine

Стр. 744

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

„Новим Садом". 22 ) Можда би се могло у Новом Саду наћи ближих података о томе насељавању, а вредно би било за процењиваше прилика у Београду проучити, да ли има остатака од старинских кућа тих досељеника, јер је познато, да досељеници обично подижу куће у новом крају као што су имали у старом насељу. Турци су се враћали и насељавали вароши и заузимали своје старе куће и дућане, рушећи куће и улице које нису одговарале њиховим обичајима и навикама. За педесет година турске поновне владавине Београд је добио стари изглед, Око Београда, где је био бастијон, били су дубоки ровови пуни воде, баруштине и високи грудобрани с палисадама. Многобројне државне и општинске зграде, велике касарне и сличне зграде, што су подигнуте за време Аустријднаца у већини су биле порушене. Виловски 23 ) описује, да су велике куће у вароши Турци разрушили и према обичајима свога становништва озидали мале куће с двориштима, ограђеним високим зидовима, у којима су им били хареми с цветним вртовима и воћњацима. Јако кривудаве, уске, понегде једва пролазне улице прекинуте овде онде каменим чесмама, замениле су у турском Београду некдашње правилне улице, изведене по Бечком угледу. Варош је добила стари изглед с минаретима и покривеном чаршијом, издвојеном и подељеном на појединеврсте радиности и трговине. За 50 година поновне турске владавине вишеспратне куће, касарне и магацине у немачкој вароши такође је постигла слична судбина, а цигла и други материјдл употребљени су за зидање турских зграда или за калдрмисање. Место немачке вароши подигнут је турски Дорћол. Место, где је била велика католичка црква и велике зграде, претворили су у Велику пијацу, која се задржала све док није претворена у универзитетски парк. Тамо где је била српска варош населило се циганско селанце. Српско насеље из Савамале груписало се око Баталџамије, између данашње дворске баште и старог Маркозог гробља. Према плановима тадашњег Београда, ова варош је била пресечена једном дугачком улицом, Цариградском. Од 1740—1789 Београд је дакле претрпео огромне промене. Ипак остале су и неке грађевине из доба владавине Аустријанаца. Поред дворца принца Евгенија заостао је и за турско време читав низ зграда из аустријског доба. Од њих се најдуже одржала болница на месту где је данас двор. Ову болницу затекли су

22 ) С1абшк рго{ебог8ко$| <1гиб1лга. 1\[ оу 1 5ас1 1 УојуоЉпа, 1926. Рго1а Уе1јко МПо8ау1јеУ1с. 81ап Ко\'1 5ас1. 2б ) ТћеоЈог КШег уоп 51е1апоујс упоуби Ве1^гас1 шаћгепс! (Јеб КНјЈеб Оз^еггејсћб ипс! Ки881апс18 ЈЈе^еп Ј' е Р{ог1е (1787—1792) ВеПга^е гиг пеиегеп ОезсћЈсМе Ов1егге1сћб Н IV 81, 153 ХХ^еп 1908 Ас1оН Но1гћаи8еп.

Аустриј,анци под Лауданом и служила је све до пред крај 18 века па и за време Карађорђа. Разрушена је тек после 1813. Иначе се и мнош доцније, па и после устанка наилазило на рушевине и темеље старих кућа из аустријског времена. О овоме говори и Сретен Л. Поповић у својим успоменама. 24 ) Он је 1840 посетио у Бечу једну стару удовицу која је била у Београду од 1789—1793 и која му није могла, да се нахвали лепота београдског живота и његове околине, нарочито је хвалила лепе куће у Дунавској вароши још из доба прве владавине аустријске. За врзме Лауданове опсаде Београд је много страдао, нарочито је западна страна према Сави на Шабачкој и Цариградској капији била порушена. Прво што су Аустријанци под Лауданом морали чинити било је, да су варош очистили од велике нечистоће. Отпочело је регулисање улица и подизање нових кућа које би одговарале хигијенским прописима. У исто време почело је и живо насељаваше Београда српским и немачким становништвом из Угарске и Хрватске, тако да су се власти већ побојале од наглог растења Београда. Зато је издата царска наредба, да се допушта насељавање у првом реду Србима, а затим досељеницима Словенима, Мађарима и Немцима који докажу да су имућни и да имају довољно средстава за живот или имају уредно занимање. По подацима тога доба тражене су дозволе за оснивање поштанске станице, књижаре, плантаже за шалитру, ткачнице, месарнице, обућарнице, позоришта, лутрије итд. Исто тако Аустријанци су отпочели уређивати и администрацију и општину, одредивши општинску управу, у којој су места претседника и општинског судије заузимали официри. Али је све то прекинуто кад Турци 1791 освојише понова Београд. Већ после смрти цара Јосифа 1790 год., била је непоуздана владавина Аустријанаца, па су се почеле расељавати српске породице по Срему, Славонији, Банату и Бачкој у тако звану Војну границу. Београд је напуштен у октобру 1791. Дотадашњу хришћанску варош на Дунаву населише опет турске породице. И већ после неколико година Београд је вратио свој стари изглед турске источњачке вароши. * О исхрани народа у нашим градовима из старијих доба немамо много података. Али знамо да су за време прве своје владавине (1717—1739) аустријске власти бринуле у Београду и о надзору над намирницама за живот. Постојали су нарочити прописи за хлебаре,

24 ) Свет. Л. Поповић, Путовања.