Opštinske novine

Стр. 746

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

ручио је Петру Ичку, да му између осталог пошље из Београда и воду против стеница. 8 септембра 1824 шаље му Сулејман-бег Јарић земљу која се меће у креч да би се стенице утаманиле заједно са упуством. Кад је 1835 године путовао барон Хердер по Србији морао се озбиљно старати о томе како ће ноћи проводити од бува и стеница, па су му тамо где је било највеће опасности градили нарочите колибе за преноћиште." 25 ) Али начин живота у турским кућама, нарочито женскиња и деце, условљавао је и јаће ширење неких болести. Несумњиво да је услед таквог начина живота у тим кућама била раширена туберкулоза, а вероватно и сифилис. Туберкулоза се почела ширити и код Срба у јачој мери тек кад су се населили у напуштене турске куће у Београду и по осталим варошима. У време кад би наишле акутне заразне болести као што су куга, колера, велике богиње, оне су десетковале становништво турских вароши и преносиле су се услед врло блиског и сталног саобраћаја међу породицама кроз капиџике врло брзо. Верски фатализам је спречавао Турке, да правилно посматрају ствари и становништво се врло отпорно показивало према свима мерама за заштиту здравља, чак и кад је султан Махмуд II у првој половини 19 века почео заводити санитетске установе и прописивати прописе за заштитне мере. Он је основао карантене и једну лекарску школу, организовао санитетску комисију, која се доцније претворила у врховни санитетски савет. Исто тако и војне болнице су реорганизоване и подигнуте су нове зграде за њих. Али све те установе и све те мере за борбу против болештина и за подизање народног здравља наилазиле су на несавладиви отпор непросвећеног и заосталог народа, пуног заблуда и сујеверја и због тога непријатељски расположеног према свима новинама. Турци су подизали градове према њиховим навикама и обичајима, донесеним из Азије или усвојеним од културних народа које су потчињавали и према тадашњим својим социј,алним и привредним приликама. Дућани су обично груписани у чаршијама, с покривеним улицама. Врло често наилазимо груписаве поједине занате или врсте трговине на истом месту, у истој улици. Али не можемо спорити ни турским варошима, нарочито из њиховог напредног доба, хигијенски смисао. Шта више у извесном правцу треба зажалити, што је доЦнијим преуређењем градова уништено. Тако, турске вароши су биле најчешће у баштама и зеленилу.

24 ) Ђорђевић, Варош у Србији, Гл. геогр. др. стр. 80.

Племенито воће, липа, кестен, багрем, украшавали су дворишта турских кућа и улице за становање или бар ограде дворишта. Турци су несумњиво врло велику пажњу обраћали и на снабдевање водом. И данас се у многим нашим варошима налазе остаци старих турских водовода, чесама ,бунара. Свакако да они нису били на данашњем ступњу санитетске технике, али већа је опасност постој|с1ла споља за загађивање ових објеката од познате турске немарности за јавну чистоћу, него од самих инсталација ових објеката. У турским варошима ова нечистоћа, па често и изметине људске, избациване су или одвођене отвореним акналима на улицу. О варошима у Србији из времена прве владе Кнеза Милоша дао је одличну расправу Тих. Ђорђевић 26 ) на основу врло савесно скупљеног и обрађеног материјала. Ова расправа заиста претставља основу за проучавање вароши у Србији у сваком правцу, па и у здравствено-хигијенском, јер нам износи историјски развитак ових вароши, те омогућава правилно разумевање развића и садашњег стања наших градова. У прво време после ослобођења од Турака за слабо развијене привредне и друштвене односе у Србији били су довољни градови који су затечени од Турака. Турска владавина над Србијом трајала је близу 500 година. За то време градови су постепено сасвим изгубили обележје које су имали у старој српској држави. Српско становништво се у њима сасвим проредило, готово ишчезло. Насељени су Турци из Азије или потурчењаци и постепено дали су градовима турске изгледе са туреким чаршијама и турским кућама по двориштима. У својим „Путовањима по Србији 1808 гоидне'' Димитрије Николајевић Бантиш Каменски описује Београд као доста велику варош са близу 30.000 становника. Положајј вароши има особиту лепоту и изглед, али „претставља жалосни изглед војничких пустошења о чему сведочи мноштво опустошених и разорених зграда." Куће су од камена, прозори залепљени хартијом или зјапе отворени. Мало кућа има стаклене прозоре. По улицама гмижу змије „којих је, као и гуштера, врло много". О турском Београду после устанка пише Сретен Л. П. : 27 ) „Онога времена Савска улица није била калдрмисана. Преко сокака на све стране било је понамештано камење, а с камена на камен прелазило се с једне на другу страну, кад је блатно и каљаво време."

25 ) Гласник Географског друштва, св. б. 1821 стр. 74. 26 ) Сретен Л. П. Путовања.

(Наставиће се)