Opštinske novine

Стр. 748

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Написано 1 дана месеца реби ел евела, године 1233. У месту заштићеном Константинову Граду. На полеђини два потписа у парафу нечитко и: те^киГа! (наплате. прихода?). XXXI 21-1\/"-1818 (14 џемази ел ахира 1233). Барон Сингентал, командант града Варадина и фелд-маршал београдском паши: Моли да се доносиоцу његова гшсма, пекару Францу Шаверу из Варадина, наплати његово нотраживањ-е од Милована Савића из Шапца, сад у служби код Николе Милићевића из села Луњевице у нахији Рудничкој. (Ориг. у Народној библиотеци у Београду, бр. 61) Б. п. Величанствени, поштовани, узвишени, најмилији и највернији суседни, славни, поуздани пријатељу, пашо цењених подвига, екселенцијо, Доносилац пријатељског писма по имену Франц Шавер, пекар, становник Варадина града који је под управом нас, вашег пријатеља, дао је раније немуслиманину, турском иоданику, трговцу по имену Миловану Савићу, пореклом из града Шапца а сада у служби код трговца по имену Николе Милићевића у селу Луњевици, у. Рудничкој нахији, унапред 2035 гроша да му купи 50 глава волова. Но пошто је од тада до сада нримио 12 волова од по 150 гроша пар, то је код поме:нутога Милована Савића трговца њему остало да потражује 1035* гроша. Овом прилико* је нама изложио и обратио се молбом да ја вас замолим за пријатељску помоћ да нареди!те да му се поменута сума врати. Па како се његов исказ по овом предмету слаже са облигацијом помеонутог пекара, у нади да ћете помоћи да се означена сума новаца наплати и преда у руку именованом пекару, написано је ово писмо у пријатељском духу и по руци поменутога послато вашој пријатељској страни. Кад помоћу створитеља буде стигло и кад вам буде ствар иозната, молим вас пријатељски да у том предмету укажете своју помоћ.

* Тако у оригиналу, очевидно испуштена реч јиг (сто), требало је да остане 1135 а не 1035 гроша. да је овде доиста иреписивачева ногрешка види се и по овој околности: На нразном коверту који се налази у Народној библиотеци, бр. 42 остраг има три оштећена печата са аустриским грбом утиснута у црвени восак!, а с лица је исписана ова адреса: Њ. Е„ команданту шићПг Београда и румелиском валији, везиру Марашли Али паши, љубазном нам пријатељу и суседу. Поред адресе на истом коверту има и ова белешка на турском која у преводу гласи: Од варадинског генерала односно потраживања суме од 1135 гроша од раје Милована Савића, из Шапца. 10 уемази ул ахира, године 1233, т. ј. 17-1У-1818 год. рачунајући по грегоријанском календару.

У осталом, нека би дани пријатеља били вечни! 14 џемази ел ахира, године (1)233. Десно својеручни потпис: В-п 51е^еп<ћа1 Р-т1е. Лево турски: Искрени пријатељ барон Зигентал, командант града Варадина и фелдмаршал — сад. XXXII 7-У1-1818 (2 шабана 1233) Ферман султана Махмуда II Али паши румелиском валији и мухафизу Београда: порезу џизију за Београд и шегову територију за хиџриску годину 1233 да уступи раји за 200.000 гроша отоеком. (Ориг. у Народној библиотеци у Београду, бр. 18) Б. п. У тугри: Махмуд син Абдула Хамида хана победилац вазда! Поштованом овлашћенику, славном маршалу, воји успоставља ред у свету, који својом проницавошћу отправља опште народне послове, који својим правим судом укрепљује зграду царевине и добре среће, који учвршћује стубове среће и елаве, миљенику вишњ-ега владара, садањем румелисвом валији и мухафизу Београда, моме везиру Али паши — нека би му вишњи Бог учинио славу трајном! Кад стигне високи царски белег, нека буде знано: У вези нредмета о коме су акта стигла од тебе који си поменути везир, известио си: Кад си у месецу зилкаде године (1)230-*-® дошао у Бетград, и ако су ти крстоплети са еписковима разреза џизије 1:! били послати, с обзиром на околност да је питање џизије било предмет жалбе Срба против твога претходника, препуштена је главарина раје отоеком з-а 200.000 гроша. Од поменуте џизије покупљено је само 300 кеса. 15 Кад се та сума, колико је износио машак који се јавио, затражила од поменутих главара раје да се наплати од раје, с твоје се страие одговорило: „Два пута купити џизију није ми царству у вољи". И да би се мирија сачувала од штете, у обрачун је унеоено у нотпуном износу за годину (12)31. Кад су стигли крстоплети разреза џизије за годину (1)232, и ако су, како си известио, с твоје стране по групама разаслати поуздани људи, пошто је покупљено 317 кеса аспри, понова је пун износ заведен у пореским књигама. Под условом да не кажу: „Ове године благосљовене није покупљено", актом си известио да си уступио за 200.000 гроша отсеком. Кад се обратило архиви, ношто се из рачуноводства џизије добило

Т. ј. у међувремену од 12-Х до И-Х1-1812 год. по нашем рачунању. Тур. џизије или харач главарина, порез на главу, личност, коју је плаћао сваки немуслиманин, турски подапик подједнако. Ова врста порезе у смислу хат-имајуна Ђулхинског 1856 год. укинута је и замењена порезом војницом, бедел-и-аскери. ' Тур.: кисе као јединица за новац претставља вредност 500, у овом случају 500 гроша.