Opštinske novine

Прилози за историју Београда

Два турс&а плана Београда

Остављајући на страну садашњи Београд, овде ће се покушати да објасне извесне знаменитости Београда претстављеног на овоме плану, делом по сећању, делом према разним описима. Тако на пример: 1) У Доњем граду под бројем 31 означено је унутрашње градско пристаниште, кога сада нема јер је засуто. 2) Интересантно је, да у оба плана у Београдској тврђави није обележен хамам у Доњем граду, који и сада постоји и претсгавља оригиналну грађевину иако сада модерни низован. На овој. грађевини, коју треба описати, лепо би се (могло етудирати уређењ© турских хамама: канали за воду за загревање, одводи, малтер-хоросан који је замењивао цемент и др. 3) У Доњем граду под бројем 48 означена је грађевина као црква. Г. Губеревац, инжињер, сећа се кад га је мати као дечка водилд у хамам, да је увек, пролазећи поред тога магацина, застајала и крстила се. — Ову традицију треба проверити испитујући грађевину, и ако апсиде нема, грађевина је оријентисана дужином својом према Истоку. 4) Бројем бб у Горњем граду обележена де џамија султана Мехмеда. То је, кажу, била најлепша и највећа џамија, монументално саграђена од камена, али је, на жалост, порушена „несрећним'" случајем, као експлодирала је муниција која је била смештена у њој. У истини намерно је демолирана као турска, непотребна грађевина. Међутим део војног музеја могао би, да је сачувана, у њој бити давно смешгтен, као што су Бугарц свој музеј у Софији сместили у џамију, и као што су Турци у Цариграду сместили свој војни, дивни и јединствени музеј у цркви свете Ирене. Али по ондашњо) мржњи на све што је турско, рушиле су се, не само џамије, већ и потребне чесме и хамами с гађењем у уверењу да су погани... 5) На овом плану варош Београд је претстављена између града и „шанца". Шанац спољно утврђење, лепо је "претстављен са свима прелазима од Саве до Дунава, са капијама, па чак и топовима. Капија је било четири: бр. 104, Су Капија—Савска (водена) капија; 6р. 144, Варош Капија; бр. 163, Стамбол Капија и бр. 167. Видин Капија, кроз које су водили путеви у разним правцима, како имена казују.

II — Шанца више нигде нема и ако је био и дубок и висок ра палисадима. ГБегови последњи остаци били су очувани до зидања нове палате „Руски Цар". У дворишту старе зграде, била је једна мала кућа подигнута на насутом, старом бедему „шанца", па је оздо изгледала двокатна. Сада је и томе нрстало трага, па чак ишчезавају и стара имена која су била у вези с овим шанцем. Нова „топономастика" Београда, у пркос Одбору за чување старина и традиције, све је уништила и заменила, толико мало значајним именима, да се мора рећи име, презиме и занимање, да би се знало ко је тај заслужни, чије се име чува на уличној табли. Квартови се не зову по старим махалама, чија су имена историска; већ- су добили римске бројеве... Нема више; „на Шанцу", на „Варош Капији", у „Палилули", код „Два бела голуба", код „Три кључа", „у Савамали" и тд. Или се чују и измишљена имена као „Савинац", где је тобож св. Сава спаљен. 6) По причању г. Светолика Поповића, начелника мин. грађевина у пензији, који је у у Београду рођен и памти много од старог Београда на оном истакнутом делу „шанца" код „РускогЦара'' стајао је један топ. У овоме плану нацртана су два поред карауле. Приликом побуне, Срби су обично отимали тај топ и одвлачили пред конак. Према топу била је и уличица (паралелна садашњој Кнез Михајловој) које сад нема. 7) Варош у шанцу и ван шанца спајала се, па је постепено шанца нестало, тако да сад ни по имену ништа не потсећа. на њега. — Међутим тврђава, кад су је Срби примили од Турака, задржала је дуго своју физиономнју и употребу по традицији. Интересантно је овде напоменути: да је под бројем 24 обележен стан за музиканте. Старији ће се људи сећати, да је на том месту била и наша „бандиска школа", и да су ту на бедему према Сави и Дунаву војници дували у војничке трубе кроз десетине година, учећи се да евирају. О тврђави вероватно да ће који старији официр, који је у „граду" служио,' моћи да каже штогод детаљније, али у вароши 1 ) наста] ) Употребљавамо реч варош као нашу домаћу, ма да је многи избегавају, држећи је за маџарску. Варош се јавља код нас свакако још пре 16 века. У једном