Opštinske novine

252

Веоградске општинеке новин§

11) Још се мора додати: да је на углу улице Краља Петра према Карађорђевој згради, био Поливаков хан., а до њега чувена Крстићева кафана, — сада све Првостепени варошки суд. После Васине и Кнез Михајлове улице, да видимо промену у најживљој, онда, Дубровачкој, сада улици Краља Петра где се обављала главна београдска трговина. Полазећи од Савске стране види се: 1) Да погрешком није уцртан двор Кнеза Милоша у коме је, до скора, био Музеј Кнеза Павла, јер је та грађевина већ постојала. 2) Под бројем 116 је: Конак Митрополитов, — то ће бити стара Митрополија са старом богословијом (бр. 115) и Саборном црквом (бр. 117), — све грађевине како су до скора стајале и стоје, као и стара чесма (бр. 120). 3) Број 125 означује: Велико Здање, или како се доцније прозвало Старо Здање, данашња Дирекција железничка. А тачно преко пута од Саборне цркве је стара још очувана Брзакова кућа (сада својина Мике Јанковића), у којој је по казивању г. Поповића била ррва српска пошта. Испод прозора до скора је био прорез у зиду за убацивање писама. Доцније је била женска основна школа. Узгред је г. Поповић испричао: да је прво дечије забавиште било око 1855 године у једном дућану код Државне Штампарије. Држала га је нека баба — „поша" — попадија из „прека", и сећа се да су биле штице са сликама (као у данашњим букварима) обешене на зиду одакле је ,„поша" учила децу читању. Деца су од куће доносила шамлице за седање. 4) Ова улица силазећи |ка Дунаву звала се Зејрак (џада бр 1 . 121, које се име за тај крај Беогр^ада и сад чује. 5) Број 128' означава чувени Дорћол Дорт јол — раскрсница, од кога је имена начињен назив за цео крај дунавског Београда. Оиа је била раскрсница улица: Душанове и Краља Петра — Дубровачке, са чесмом на једном углу (бр. 129). У овој чувеној трговачкој улици, која није била баш тако права, како је на плану оз;Начена, биле су највеће београдске трговине са јаким зиданим дућанима и магазама, са гвозденим вратима и капцима, од којих су се остаци до скора могли видети. Душанова се улица звала Видинска џада (бр. 99). 6) Број 134; у Душановој улици означује Јахја-пашину џамију, за коју г. Поповић вели да се звала и Синџир-џамија, што је имала неке ланце, који су висили на њеној капији. Од ове Синџирли-џамије очуван је овај диван црттеж покојнога Ковачевића позоришног сликара, који је нацртао и многе друге знаменитости старога Београда (око 1870 год.).

Ови су се цртежи налазили код његовог, сад већ покојнога, сина молера, па би их вредно било потражити код његових наследника, за Општинску збирку.

.Ж •

р_

ш -

шГ' ЗјУ

4 1 - * 1 . ј

§> ■ г

Синџирли џамија, цртеж првог позоришног сликара пок. Ковачевића

7) Број 165 означава Бајрам-бегову џамију, коју старији Београђани још памте. Она је била на земљишту Народног позоришта у Југовићевој улици и у њој се фабриковао „луфтгас" за осветлење позоришта. Била је монументална: сва од тесаног камена. Све остало како је обележено на плану види се према бројевима у приложеном списку. Из овог длана, могли би се узети подаци о чесмама из тога доба и допунити списак чесама које је г. Бр. Нушић, дао у чланку, оштампаном у овом {часопису бр. 17—18, год. 1929, стр. 23—25, који је списак један од писаца овога чланка уј истим новинама бр. 14, год. 1930, стр. 712, допунио по сећању и казивању г. Поповића. У овоме су плану још означене и све махале — квартови, који се помињу у неким писа ним документима, али се није знало где( су. Махале се, у главном!, зову по имену џамије у њима. Овим планом утврђено је где је која (махала била. — Гледајући у план примећује се јасно како је ондашњи Дорћол ишао чак до града. То је махала султтана Мустафе, обележена у плану бројем 98. — Нзе данас целе нема. Она је била на простору између садашњег Београда, Дунава и Града, онде где је сада нова Средња техничка школа. По причању г. Поповића то је била чисто турска махала, што се види и по ознаци кућа у овоме плану, и по одласку Турака из Београда (вероватно је експроприсана, исплаћена) остала је пуста, јер нико од хришћана није хтео да се користи „поганим" кућама. Стари Београђани још се сећају остатака, рушевина од кућа те махале, као и воћка и лоза по баштама ове некадашње турске махале.