Otadžbina

360

ВАСА РЕШПЕКТ

Решпект није био постидан због Анице, јер она је била и лепа и добра, а имала је и новаца, што је ретко да какав вахтмајстор наиђе на такову која све те три врлине у себи има, јер један има са свим иросту младу девојку за друга, која нема ни иаре, а други опет има матору куварицу, истина у шеширу, и плаћа му све у биртији, ал бадава могла би му мати бити. А кад Решпект с њом у биртију дође, онда имаду и шта видити, и млоги нрочашћени. Једаред дође регименти „маршбеФел", мора у Пешту у логор, ту ће бити велики „концентрирунг" и маневар. Дође време, а регимента одмашира у Пешту иа маневар. Већ је у логору са својом региментом, у логорском одељењу за коњанике. Ту је шест коњаничких регимената, а пешака сијасет. Кад је Васа поглед бацио на Будимград, срце му се стегло, ма да је био челична срца. Ту му је дванаест година најлепше младости закопано. У логору је све весело. По декоји добију дозволу да могу ићи у варош, да мало разгледају. Добије и Решпект дозволу. Шета се но Пешти, дође до Дунава, гледи на бедеме градске, на воденоварошку капију где се иоследњи пут с бедема доле пустио, тамо преко од те капије на педесет коракљаја, тамо је столно-београдска каиија, а онде онет жалосне казамате азачке тамнице, где је Решпект тамновао. Он не ће у Будимград, да му стари спомени ране не озледе. Само је у доњој српској вароши посетио породицу касапина, де је ђаковао. И доиста лепо га примише; лепше него икада његова присна родбина. Фрајла, касапина кћи, већ давно удата, и велику нородицу има, сгари касапии здрав, а син му, негдашњи шегрт, мајстор је, и добро му се води. Од како је први пут постао солдатом, па чак од времечна робије, па нреко тога до оноу да,на није имао једног дана да је могао рећи, е данас сам весео и задовољан. Сад први пут налазио се као код куће. Но немало зачуди се, обрадује се кад дође онамо