Otadžbina

ВАСА РЕШПЕЕТ

361

негда жива фрајла са супругом, а то није нико други веће гдавом онај газдин калФа, који је кажњен, и у ватане отишао. Он је ислужио каиитудадију, па је добио као вредан момак газдину кћер за жену, и практичног мајетора није то женирадо, да уда кћер за оног који је тако каж,аен био. Радост неописана на све стране. Тако лепо проведе и растану се. При концу још их моли Решпект да ником не казују да, је он ту као вахтмајстор био, јер би, какав познат могао тај глас регименти донети, да је био дванаест година на робији, а то би на целу регименту чудан утисак учинило. И доиста, што је реткост, тако су поштени биди сви, да није нико о томе никоме што говорио. Решпект није ни чика Јосу походио, и иа што, да опет како год страда. Боље му је све што је било заборавити. Ал, ипак код касапа питао је за Матилду, која му је врат скрхада, и кадје запитао, тако се зацрвенио, очи му тако заблисташе, тако му се задављена јарост на лицу показада, да је сваки на њему читао, да би по ту Матилду зло било, да зна Решпект де је она. На срећу ни они сами не знаду где је. Но како да није био Решпект код касапина одмах како се од робије опростио? Стид му је било због робовања показати им се, а тешко му је оправдати се. Но униФорма срамоту му покрила. Већ кад је сад био код њих, све је испричао, а нико није веровао да је Решпект тако што учинити могао, да дође на робију. Врати се у Пешту па онда опет у логор. Прошао је у Пешти покрај куће, де је Матилда седида. А де је седила ? У тој кући, де је била пријатељица Емилине матере, а та пријатељица, коЈа се световала са матером, кад је Емилија имала ићи код гроФа, није нико други него главом Матилда. Наставнће се.)