Otadžbina

11УТ0ВИ У ЈУГОЗАПАДНОЈ СГБНЈИ

363

бЈ)аћајним пругама, и снабдеше преносним средствима лакшим и лавшим. Предедн жупнији, иди у којима је бидо више горе, метала и т. д. вазда су привлачили више посетилаца и вазда су били продазнији од других, који су у томе били оскуднији. Више места утркујући се својим производима и својим радом, на послетку су се једно према другоме одредила, и једно је било веће, у које су се сасређивали производи више других мањих, — и ово концентровање у долини, долина између себе, и држава, дало је обдика саобраћајним пругама — тако су се систематисади путови. Ево овако практичким путем дошло се до теоријске оцене друмова , и свака земља, мора у питању о општем развићу путова у својој земљи стајати на висини свију гледишта, и са предрачуном крчити продаске сваковрсним интересима свога друштва. Л.ична мишљења о овоме предмету у беспристрасној дискусији, могу само припомоћи што нотпунијем решењу његовоме. Наша земља и ако се вазда старала да развије своје путове, још је у овоме смислу дадеко од тога да буде с тим готова. Но у овоме погледу планински наши крајеви са свим природио још су најоскуднији у добрим друмовима, те сам с тога и узео на себе задатак да изложим мисли своје овде о једиоме мени добро познатоме делу; веројетно не ће бити без и какве користи. I. Ко би погледао на карту наше земље, видео би лако нриродни раздвој на земљишту, који је усдовио и до некога малога степена нијансе у обдицима живота и интереса. Морава река, са својим током од Суновца па до Кулича, подедила је геограФски земљу на два неједнака дела; ток западне Мораве до Чачка и оданде до на врх ове реке, (мање знатно) тако исто направио је одсеке, који се сасређују ка овој реци. Ток ових вода условио је и планинске превдаке, и ове