Otadžbina

364

ПУТОБИ У ЈУГОЗАПАДНОЈ СРБПЈП

иду у удаљеној некој упоредности са водама, те почињу и свршавају се као и воде на једноме и другоме крају, Онај општи погдед о томе, да су се у почетку најпре развили саобраћаји дуж долипа, има и овде свога израза. Велики планински венац, који улази у нашу земљу на југу, са источне стране Моравине око Грамаде, а ломи се на северу на стенама Мирочким и Голубачким, — предвојио је и правац путова, те Тимочка долина има највише путова г који се у њој самој крећу, тек три колска крчаника имаде који из ове долине иду у осталу Србију. Тако су исто видно раздвојени путови на средњој Морави на дужини од Чачка до Ђуниса, од путова који су у осталој Шумадији на северу. Онај дугачки венац, где шири а где ужи, што иде од Повлена изнад Зарожја, па до на Јуор у Темнићу, — начинио је нов прелом, те се јужно од овога све концентрира на Морави, а северно све силази Сави и Дунаву. И овде су у оба ова дела најбољи и најразвијенији саобраћаји у долинама, а везе преко планина које би везивале Шумадију са Подгорином на Средњој Морави и Скрапежу, врло су оскудне: данас је само најпролазнија она од Ужица на Пожегу, Чачак, Горњи Милановац, па преко најнижега места планине на Кутлову — у Крагујевац. То је једини саставак, но и који једини, због тога што на Морави пема пролаза сталнога, није увек сигуран. Веза из Ваљева у Ужице, и лети је често сумњива; веза из Караиовца у Крагујевац, још је са свим нова и зависи од брода на Морави. Ове планинске пречаге, које сам овде у удаљеноме облику иредставио, биле су до саде главни узроци неразвитку саобраћаја, и недовољно схватање опште потребе и други ситнији узроци, спречавали су и почетак, да се на угодним местима путови с планом сасреде. Но прогрес, жудња за уједињењем моралним и материјалним земље и тежње народне, узроци су, који иеизоставно иду да прокрхају планинске венце, и да груиирају и сасреде растурене