Otadžbina

366

ПУТОВИ У, ЈУГ03АИДДН0Ј СРВИЈИ

општи српски, осем непосреднога интереса самих становника на томе крају, особито је скопчат са овим нредедом и изазивље особите пажње ири првој одредби општега плана за развиће комуникација у Србији. II. Но при свој земљишној замршености овога појаса, опет није врло тешко разабрат« се у њему. Из нридожене скице видиће се, као што је речено, да су у гдавном три упоредне додине: Иброва, Моравичка, до Овчарске кдисуре и Дринска до на Бачевце. Са врха Ибра, где он уђе у нашу земљу, па до Карановца, имаде 18—19 сахата (водом); с вреда Мораве до предома на исток опет до 20 сахата; Дрине имаде у ужичком округу (с десне стране) 12—13 сахата, ибаш њен ток у овоме деду највише је заошијао на исток. Ибар је у средини свога тока врдо затворен ведиким пданинама; при врху имаде додине (Баљевац), при дну од Л.акта изнад Јанока издази у Моравску раван. Међу свима водама, које у њ упадају, најважнија је Студеница, но која је као и све остаде мање, готово са свим затворена. Моравица постаје из више мањих речица и горе све је ускдопу; но од саставка свога са највећом приточицом својом Ношиицом, већ се појављује нешто више долине, а од Ивањице на ниже имаде уредне додине, 5 —10—20 минута ширине. Ова додина прекида се у стенама код манастира Клисуре; испод Ариља код Браутове Стијене (с дева) но врдо кратко и незнатно, и одмах иснод саставка са Бедицом из Драгачева. У ову Моравицу упада још више другпх река, но по готову све су ове додине више или мање затворене. Међу свима најзатворенији је велики Рвзав, па онда Ђетиња, а понајшира додина Скрапежова у доњем крају ужичкога округа. Све ове воде Моравичке, упадају с лева у њих, а с десна имаде од најважнијих Белицу, која тече средином Драгачева, у обравноЈ котлиниКраварица мања је од ове.