Otadžbina

ПОПА ТИХОМИР

(Свршетак) Реч беше снажна, језгровита, а српско је срце пријемљиво; земља, на коју се и вукољ и пшепица посејати може... Истина никоме није мила , али је, бар у себи, сваки иризнаје. Да се неки роб усудио Нерону казати: императоре , ти си тиран!.. Нерон би се испрва насмешио , па би од пете до главе нремерио смелога несрећника; а после би набрао своје густе обрве, у очима би му сијнуо пламен који му је свирепо срце раздирао, ноздре би му се разшириле и он би својим немилостивим гласом грмио: — Истину си казао робе! И за то ћеш на ... вешалима погинути!.. Вешала , тавница, колац и тане... То је од вајкада награда истини... Али наши Липолиштани, мирни синови нрироде , признавали су да греше; старога попа навикли су се поштовати, па су га и слушали, реч му је била строга, али праведна. Он није говорио противу светаца — него је сву своју речитост управио противу свечара ; он није казао да не треба децу крштавати. — И Исус се крстио на реци Јордану, али се народ није скупио да се онде оиије и наједе, него да чује реч крштенога и крститељеву.