Otadžbina

НАШИ НОВИ ПРОСВЕТНИ ЗАКОНИ

63

скоро свака школа имасвој савет, у Швајцарској све школско уређење оснива се иа нросветним саветима. И у нас се поодавна размишљало о установи просветног савета. Потреба је нарочито опажана после смрти школске комисије, која је умрла без свеће, а сахрањена без опела. Број личности у просветном савету ограничен је, и може бити редовних чланова 8—12, а ванредних 10 — 20; свега дакле 19 — 32 члана (чл. 7 и 8). Но не само да је број личности ограничен, но су одређени и кругови из којих се смеју узимати људи у тај савет. Закон отвара врата просветног савета скоро само проФесорима. Осим проФесора могу ући у савет два школска надзорника, два лекара, два свештеника и пет учитеља. И савет овај могао би се назвати проФесорски савет. Рад савета дели се на троје : а) На просвегни б) Административни в) судски. Савет утиче на законодавство, одређује унутрашњи живот школин, цени личности за проФесорску и учитељску службу, критише наредбе министрове и суди учитељима и проФесорима средњих школа (чл. 2 и 3). За веку школу овај савет није надлежан. ПроФесорима вел. школе савет не може да суди, ма да у њему може седити четврти део свију проФесора вел. школе. Просветни савет у неколико замењује министарство, у неколико одмењује дисциплишфни суд, а у свему оживљава школску комисију. Његов рад биће од огромног утицаја по нашу школу — ако се он буде сложио с министром и министар са њим. Но ако наредбе министрове не нађу одобрења у савета, или ако се министар не сложи с мњењем саветским: тада ће наступити тешки дани по нашу школу. Одговоран министар доћи ће у опреку с неодговорним саветом. Од оваког положаја само ће школа и народна просвета да пати.