Otadžbina

564

БОРБА ЗА ОПСТАНАК

иропада на висини мало цвеће, а велико побеђује и преживљује — док у долини, где имавишеинсеката, иосредње цвеће напредује. У целој живој природи примећавамо, да одлични надвлађују у неком погледу горе т. ј. оне, који су у томеиравцу гори од њих; али често видимо и то, да неки у више погледа бољи опет подлегне другоме, који стоји боље у другоме правцу. Поједина биљка или животиња не може бити непобедљива у сваком обзиру, јер би у том случају она сама остала и владала — но сваки организам има своје погрешке и слабости, као што има и добрих страна. У природи видимо стремљење изравнењу , стању равнотеже , што се никад постићи неће. Али у природи не влада неправилност, но увек побеђује онај, који има најмање погрешака, а највише добрих страна. Тако налазимо, да у природи рђаво и болесно подлеже бољем и здравом — најпосле пропада, а нобедилац га преживљује. Отуда се најближе слество борбе за онстанак и зове иреживљавање одличнијих. Еаслеђе одличја, даје томе принцину прави значај и поставља га као основу свега органског развића Та одличја, којима се савршеније од несавршенијег одликује,. могу бити уређена или иак придобиве на у борби заопстанак, Ма каква особина каквог организма, која се у борби за онстанак показала као корисна, развија се радом даље , наслеђује је потомство — и тако се сви више и више усавршује. Ако пак биљка или животиња има какву некорисну или шкодљиву особину у борби за опстанак, онда та особина све више и више опада , наследници је све мање и мање имају, ако пре тога не изумре цела Фела у следству тога недостатка. Такве су сувишне или шкодљиве особине нужне, што се већ и из тога види, што се спољни делови опстанка бил>а и животиња могу тако изменити, да што је пре корисно било , постаје у другим приликама некорисно. Шта је н. пр.