Otadžbina

ВОРВА ЗА ОПСТАНАК

565

вајда животињи од очију у каквој са свим мрачној пећини ? Они се сакрију испод коже и смањују се с колена на колено, док их најпосле са свим нестане, или постану мајушни остатци од пређашњих добро развијених очију. У место тога развију се друге корисне особине у таквих животиња, н. пр. развије се добро чуло пипања. — Бубе са маленим очима а осетљивим сежцима боље пролазе у помрчини , но оне с већим очима и обичним сежњацима. Дакле арема околностима , условима за живот и т. д. корисно може постати некорисним и шкодљивим, а тако исто и обратно. Шследством су међу собом сличне све животиње једнога стабла, све биљке једне Фамилије , јер њиме се измећу најмлађе особе на своје опште претке. У исто време особних разлика постају сва бића међу собохм несличнија. Та узајамност т. ј. с једне стране наклоност свију животиња и биљака да постају наслеђем подобни својим претцима, а с друге стране наклоност свију, да навикавањем на неједнаке спољне одношаје у борби за опстанак постају неслични међу собом — дакле та узајамност и јесте што опредељује различност живих створова, њихову организацију, њихов број и трајање живота. Природно га јење је језгро те узајмности , која корисно одржава и усавршује. Њен се уплив распростире на све живо. При опредељавању савршеног ваља нам запамтити, да оно што је у својој Фели савршено, савршено је у оиште. Мушица је у њеној Фели тако исто савршена као и човек. Ми став^амо човека с тога на врх свију организама, јер ни једног нема који је имао толико одличја у себи као он. Свако живо створење је у једном ма ком обзиру ■одличније од других. и тиме се може бескрајно усавршавати и природним гајењем добијати увек нова одличја. То је усавршавање истинито. Кратка повесница човечијег рода показује нам усавршавање.