Otadžbina

398

В Е Р Е II И Ц И

показати злодело и затупити немилосрдни нож гриже савести. Часак један бацаше га у жалост сумп.а. да ће п.егову одлуку можда приписати страху, али се одмах утеши помисливши, да ће и та неправедна сумња бити нова казна за њега и начин за испаштлње. И тако са тридесет година постриже со, па морајући по обичају нанустити своје име и уззти друго, одабра оно, које ће га сваки час сећати, шта има да исиашта, те се назва Фра КристоФоро. Чим се сврши ооред облачења у Фратарске хаљине, рече му гвардијан, да му ваља ићи за време искушења у * * * на шесет миља одавде и да треба одмах сутра да полазн. Искушеник се дубоко поклони и заиска једну милост. « Т,онустите ми, оче," рече, (( пре но што одем из овог града, у коме сам нролио крв једнога човека, где остављгм једну кућу љуто уврзђену, да јој бар покажем моју тугу, што не могу да накнадим штету, молећи брата покојникова за опроштеп>е и узимајући му срџбу са душе. ако ми бог благослови моју намеру." Гвардијану се допаде, да ће такав корак тим пољеизмирити ту иородицу са клоштром, осим тога што је сам по сепи похвалан, па одмдх оде до брата убијенога. племића, да му представи молбу Фра КристоФора. На ову ненадану поруку осети брат у исти мах и чуђење и кага> му се г.^ев опет диже, али не без нека благовољења. Он се часак један промисли •. рече : (( Мека сутра дођз!" на одреди час. Гвардијансе врати да искушенику однеое жељено одобрење. Племић- одмах помисли, у колико задовољење буде свечаније и тужиије, да ће гвему у толико више порасти уважење код свога рода и код публике, а да ће то битн (да рекнемо с елегенцијом нашега врзмена) леп лист у породичној историјн. Брзо даде поручити свима сродпицима, да сутра у нодне изволу до њега доћи, да приме