Otadžbina

В Е Р Е Н И Ц И

399

заједничко задовољење. У подне врвило је у налати пуно госношгине оваког узраста и пола; бегне то врћење, мешавина огртача, високих перјаница, висећих дурлиндана одмерено кретање укрућених и укудрављених огрлица, заплетено шорање дугих ишараних хаљина ГТредњи тремови, двор и улица били су пуни слугу, пажова, 6р1ва и љубопитна света. Фра КристоФоро виде ове припреме и досети им се побуђењу, па се мало смути: али одмах рече у соби: <( Тако и треба; ја сам га убио јавно, пред толиким његовим непријатељима; оно је била саблазна, а ово је испаштање." Па са снуштеним очима уђе са Фратром, који га је пратио, на кућна врата, пређе двор кроз светину, која га није са најучтивијим љубопитсвом гледала, попе се уз степене, па кроз дугу гомилу господску, која се намести на обе стране кад је пролазио, праћец стотином погледа, доспе пред домаћина ; а овај, окружен најблшком родбином, стојаше на сред трема , поглед оборио па земљу, главу издигао, левом руком стиснуо балчак од мача, а десном придржаво на грудима огрлицу од огртача. На лицу и у држању човека има каткад као непосредан израз, да тако рекнемо, као излив унутратнње душе, тако да у гомили гледалаца може о томе бити само један суд. Лице и држање Фра КристоФора јасно говорагне присутнима, да он није страха ради човечијег отишао у Фратрове и дотнао на ово понижење; то поче да измирује с њиме све. Кад угледа увређенога, ускорп ход, клекну код његових ногу, скрсти руке на грудима, па сагнувши обријану главу, рече му ове речи: (С Ја сам вам убио брата. Вог ми је сведок, да бих вам га хтео повратити ценом моје крви; али не могући друго, него доћи са позним и немоћним извињавањем, ја вас молим, да ми опростите бога ради." Ови погледи упрли се непомично у искушеника и у онога, коме је он говорт; свн неданимице слушају. Кад