Otadžbina

ШЕТЊА 110 ОБ.1АЦИМА

делокупна тежина ваздуха — у округлој цифри ивт кеадрилијуна, тона. Један научењак је израчунао да је тежина целог ваздуха. толика, колико је тешка једна бакарна кугла од 100 километара у пречнику. На равници притиокује цео ваздушњи стуб до његове границе са 1 килограмом и 33 грама на квадратни сантиметар. Ако се попнемо на неки високи брег, рецимо 5000 метара од места на коме смо први пут били, да ли ће и овде на сваки квадратни сантиметар бити онолики исти ваздушни притисак ? Очевидно да неће , јер смо за читавих 5000 метара дошли ближе граници атмосФере, за толико је ваздушни стуб постао краћи ге и шегов притисак слабији. Лако се може разумети да што се више пењемо, у толико је ваздушни стуб над нама краћи а и ваздушни притисак слабији. Ако тако идемо и даље морамо закључити да ће притисак ваздушни бивати све мањи и мањи и најзад никакав. После извесног времена од поласка заиитаће онај што шета по ваздушној лопти : (( На којој омо висини ?" — (( На којој висини ? в Сад ћу вам казати", одговара посматрач. — „Ми смо.... на.... 2340 метара од прилике." — (( А од куд то знате, где вам је мера ? ,} — (( Ево моје мере, овај мој барометар " У свакој корпи која. носи ваздушне путнике има једно место остављено за барометар без кога путник никад не нде на пут у облаке. Барометар је нераздвојан од аеронаута. По њему ће он познати на којој је висини, да ли се пење или силази. Барометар као што видите није само за то, да покаже какво ће време бити, као што неки мисле; прого пре је његов задатак да покаже колики је атмосФерски притисак Има их двојаких: једни су са живом, а други су метални барометри или анеројиди. Ми се овде не можемо упуштати у њихову теорију. На морској површини жива се попне на 76 сантиметара или на 760 милиметара; ако је притисак слабији , т. ј ако