Otadžbina

СЛИВНИЦА

631

текст депешо г. Гарашанинове којом је оглашен рат, и коју смо ми напред саоиштили), „Кнежевска влада наложила ми је да вам саоиштим како она против тврђења у овој деиеши мора одлучио да протестује, изјављујући најпозитивније да бугарске трупе ни на који начин нису напале, на положаје које сриске трупе заузимљу у близини Бласиие. Пред овако тешком оптужбом коју Краљевска влада подиже противу Кнежевске, влада Љеговог Височанства држи да је својом чашћу обвезаиа да представи факта онако како су се догодила са свима сиоредним околностима, које се на њих односе. „1-ог Новембра, између 7 и 8 сах. из јутра налазила •се једна бугарска патрола од 20 људи, која је осматрала кнежевеке пограничне страже између села Божице и границе, кад је са свим изпенадно, на бугарском земљишту наиаде једна чета српске пешадије и отвори на њу плотунску ватру. Наши се војници заклонише иза једног засека и стадоше одговарати својом ватром. Један од наших војника убијен је на месту, двојица су рањена. Срби су изгубили 8 људи. На скоро се један део те српске чете иовучо ка границн, а други паде у заседу 20 корачаји од онога места где су напали, оставивши своје мртве. Наши се војници повукогае назад и понеше свог убијеног друга и оба рањеника. „То је истина. Напад је произишао од српских трупа; бугарске су се увек ограничавале на одбрану и данас ће се тако владати и ако нам из Цариброда јављају да је Краљевска војска умаширала на земљиште Кнежевине. И сад изјављује српека влада да услед напада , за који одговорност пада на њене соиствене труие и на њу , мора сматрати да се налази у ратном стању са кнежевином Бугарском! Напродив, влада 1Б. Височанства има право да сматра као оглас рата одлуку сриске владе да ступи непријатељски на земљиште кнежевине и не саопштивши претходно разлоге за тако важну и неочекпвану одлуку.