Otadžbina

632

ОЛИВНИИА

„Са мирном савешћу коју даје свест о учињеној дужности, бугарска влада прима носледице једнога рата, који она није изазвала, и за који она нема никакве одговорности иред Европом. Да ли је нужно да се побројавају све оне мере, које је кнежевска влада предузела, и које доказују да ни издалека није било у намерама владе Њег. Височанства да ишта предузме, што би само изгледало као непријатељство пли као напад на Србију, а камо ли да пређе у братоубилачки рат? Сваки зна да је наша граница према Србији тек пре месец дана била са свим разголићена од трупа, да су бугарске трупе враћене на ту границу тек онога дана када је постало несумњиви факт да је српска влада променила задатак својих противу непосредне имовине отоманског царства мобилисаних трупа, и када је на један пут променила фронт концентрујући војску на границп кнежевине. Тако јеисто познато да се бугарске трупе и данас налазе на 5, 10 па чак и 25 километара од српске границе и да се утврђења, која је Кнежевска влада предузела, налазе готово пред капијама престонице. Зар све ове мере нису необориви доказ о мудрој умерености бугарске владе, која далеко од тога да изазове какво непријатељство, напротив чини сва могућа напрезања, да по сваку цеНу избегне сваки судар, држећи се у чпстбј одбрани? Под таквим околпостима, влада Његовог Височанства апелује на високу непристрасност и праведни суд .Владе итд. односно природе и домашаја рата који је Србија огласила Бугарској. Нека Европа иресуди ко је први ратни корак учинио и на чијој је страни правда." 1 [анов." — " „Против ове' ноте — наставља Гопчевић — нема се шта приметити! Бугарској се не може замерити птто апелује на европско осећање правичностп. Али просто је гадно видети чанколизачко самоионижење и нсеће пужење пред Портом, коју су Бугари дотле онако непријатељски надувено третирал и, које се види у ноти истога Цанова