Otadžbina

640

ВЕРЕНИЦП

на то — ка-ко већ увек у гладну годину хоће да у хлеб претварају производе, који ее иначе троше у другом виду помишљаше, велим, на то, да у хлеб мешају ориз. Дана 23 новембра изађе наредба, која но налогу наместника и дванаест већникаузимаше половину од непровејана ориза, који су људи имали; ко би без одобрења ове господе расположио оризом, биће кажњен губитком робе и глобом по три шкуде од мерова. Ко што се види, ово бешс баш поштена наредба. Али овај ориз ваљало је платити, и то ценом која ни мало не стајаше у сразмери према цени хлеба. Терет да попуни велику разлику би наметнут вароши; али демократски савет, који га је тако био примио, још исти дан 23 новембра докона да представи губернатору немогућносг да га и даље сноси. А губернатор наредбом од 7. декембра утврди цену реченом оризу на дванаест лира од мерова; но би искао зањ више, као и ко не би хтео да га по то продаје, за тога одреди губитак робе и глобу од исте вредиости, па и већу глобу и уз то казну телесну до галере, све по нахођењу његове преузвпшености према приликама и личностима. Прочишћеном оризу били су одредили тарифу, или да уиотребимо најобичнији назив у данашњим летописима, максимум на жито и остало зрно обичније другим наредбама, које нам нису дошле до руке. Како је тим начином у Милану било брашно и хлеб јефтином ценом, то су са села људи гомилама долазили да га купују. Да би, као што рече, исправио ову неприличност, дон Гонсало другом наредбом од 15 декембра забрани да се ван варопти више износи хлеб, него за вредност од двадесет солада; ииаче беше казна: губитак тога хлеба и двадесет и нет шкуда, а у случају неимаштине да се два пута износи јавно на пеленгир, па, по обичају, и већа казна по нахођењу његове преузвишености. Дана 22-га истога месеца (а не видимо, зашто тако касно) издаде такву наредбу и за брашно и зрно.