Otadžbina

В Е X 3 Е Н II Ц II

641

Светина хоћаше да створи изобиље робљењем и иалежем; влада хоћаше да га одрзкава галером и мучељем. Средсгва су била прикладна за њих; ма колико су била према цељи, читалац и сам види; а колико су цељ заиста и иостигла, то :1«е се одмах видети. А к томе лако се може да види, нити је без користи то приметити, да је међу овим чудним наредбама ипак била нека нужна свеза: свака од њих била је неопходна последица пређашњој, а све оној ирвој, која је хлебу одредила цену тако несаразмерну са стварном ценом, т. ј. с оном, која би се по природи начинила из саразмерности између потребе и количине. Овакав начин светини се увек чинио и морао се увек чинити колико да одговара правичности, толико и да је ирост и да га је лако извршити; отуда је све природно, да га она у неволж и беди од неродице, жели, моли и ако може, налаже. А м:ало по мало, кад се почињу осећати носледице, иочињу они до којих је, да ириступају исправљању сваке од ових, и то законом, који ■забрањује људима да чине оно, што им је раније давано било. Овде нека се донусти узгред једна чудна сагласност. У земљи једној и у не давном времену, у најбурније и најзнаменитије доба иовије историје, прибегоше у подобним ириликама подобним средствима, (готово би се могло рећи, истима, у ствари, само са разликом у сразмерности, а скоро у истом реду,) на срамоту толи иромењеном времену и проптиреном знању у Европи, а у оној земљи можда већма но другде; а то у главном зато, што велика народна маса, до које ова знања нису била доирла, могаше дуго време да наметне своје мишљење, те као што тамо веле, да присили руку онима, који праве законе. И тако, враћајући се нама, кад се све сведе, два су главна плода била од гунгуле : квареж и стварни губитак хране у самој гунгули и потрошња, за сво трајање тарифе, ■обилата, иерасудна и неумерена оно мато жита, са којим је ваљало изаћи иа крај до нове жетве. К овим главним последицама долазе она четири несрећника, које су обесили каоколовође у 39;'