Otadžbina

СТРАХИНИЋ БАН

59

сама и у традицији Баном, у три песме и Бановићем и Баном, у троношком летопису кнезом, у једној песми ^војводом", а у једној је поменут без икакве титуле. Први назив долази само уз име, начињено, као што смо видели, од презимена, и тада ово замењује, а други свагда у традицији, а у песмама и уз име, и уз презиме, и без обојега. Према томе излази да је Страхинића титула «бан и а не «бановић п . Ово се нарочито види из оне песме у Летопису Мат. Српске. У тој се несми Страхинић назива 12 пута «Бановић Страин", а 11 пута «бан«, и то свагда, кад се не спомиње име. А по чем се «баном назива госиодин сваке врсте" : и «државни госиодар'\ и онај «к оји иод државним госиодаром уиравља, којом земљом његовом ", и «у оиште човек у вла.сти Ђ : 3 то се из титуле Страхинића има извести, да је он био вла,далац над извесном облашћу , а над којом — иотражићемо у одељку што иде. 2. Постојбина Страхини^а Бана. Још је већа неизвесност и пометња у песмама и традицпјама у питању о постојбини Страхинића. Тако : а. По троношком летопису цар Мурат, пре боја разорио је «двор Страине у Тоилици" (Гласн. V. 84). То би било у данашњој Куршумлији, јер се у песми «Маргита девојка и Рајко војвода" пева : «На бијелу граду Куршумлији, Онђе бјеше Бановић Страхиња" (Караџ. III. 54); или близу ње у Бањској, као што се види из описа тога места од Мите Ракића, који пише у «0таџбини Ј> за 1880 стр. 200 : «Наши војници држе да је ово она Бањска из које је био Страхинић Бан," али додаје : «У овој Бањској није могао живети никакав бан, а камо ли Страхпнић бан. в

3 Даничић Кјесшк згрзко^а Ш ћгуа1зко§а јег^ка, Б1о I. 169 — 170. С. Милутнновић у Истор. Црие Горе владаоце зетске зове банима, и ако се тако нису зва.ш. Упор. Лет. Мат. Срп. књ. 6 1 с. 148, где се у иар. п. Црнојевић зове баном.