Otadžbina

35*

КЊАЗ МИ.10Ш

647

бије наспрам Порте истоветне са мислима ннглеског конзула, јер када би се цар, његов господар, носио са том мишљу да освојн турску царевину, он би имао довољно снаге да постигне н без помоћи Србпје. 1 дакле је са свим неправедно тражити какву скривену мисао у његовој бризи за Србију. да би се нанротив таква аггЈегерепзее могла претпоставити код других неких сила. које немајући ни суседства нити какве год трговнне са Сршаљу у њу динломатске агенте очевидно у једној цељи. дт^аде политичке интрпге и да шпионишу, под изговором дз старају за благостање Србије и за одржање отомакхога • аог.игва. У осга.,о1. 01 гонавља, да Русија и не мнсли мешати се у угутр^шве послове Србије, она само захтева изврмеие о.шју гачака хатишериФа, за који она јамчи. За "о сна навалујс да се оснује савет који је одређен хатлиергто.м. п а[-о се књаз не покори томе, Русија ће Ои ' Г1 ( ршу/јена Ја му у договору са Портом наметне устав , Дв макар пта рекла и радила европска дипломација и он'<? силе, које уверавају да се интересују за Србију. Књаз Милош нонови своја уверавања, да ће испуннти све жеље цареве, колико год допусте околности и нотребе његове земље, али се ннје обвезао да ће се држати упуства које му је дато.* Нзјаве пуковнпка књаза Долгоруког показаше јасно каква је политика Русије у одношајима спрам Србије. Према уговорима на којима се оснивало право њенога протекторства, она је имала да ту заштиту врши у договору са сузереним двором. Да је дакле била доиста без икаквих себнчних рачуна. она би позвала Формално Порту да натерају Србију да даде себи уређење тачно према хатишериФу. Алн Русија се бојала да Порта оба-

1 Сви руеко-турскп ратови доказују протпвно.

2 СипЉегб, II стр. 339—410. Нил Попов 1. ск. 381— 88.