Otadžbina

648

КЊАЗ МИЛОШ

вештена саветима европске дипломатије. не увиди да Русија само за то хоће да поцепа иајвншу власт у Србији иа двоје, да би посредујући као судија између књаза и савета, дочепала у своје шаке управу земље, н у том случају Порта би могла не само одбити понуду да суделује, већ би могла оснорити и самој Русији право да толико директно учествује у администрацпјп Србије. Са страха од таког неуспеха, Русија је прибегавала тајанственим срествнма која смо видели, јер као што к напред речено она не даваше ни Србији, ни ша незадовољницима ништа написмено, већ им^е ш\о. је хтела, поручиваше усмено .тжо, да >гоке сђ]е агенте у свако доба дезавуисати. Прп свем том књаз Милсш такоте /уго длио олште мишл.ење свога народа да саио блап Србије Руеир на срцу лежп. и његову великодушност, којом је «,вс]е соиствене интересе за љубав Русије З1.борављао. да- ни ^ овако очевидни докази не беху кадрк са свим рнти га. Кад је дакле после недељу дана при растрЈ, НК у са Долгоруким овога уверавао о својој д/бокљУ оданости спрам Русије и о својој жељи, да увек остане под њеном заштмтом. књаз Милошева уверавања беху са свим искрена, јер он мишљаше да су и Долгорукове изјаве и обећања искрена. Чим је Долгорукн отпутовао, књаз Мплош посла Вучићу, Симићу и Протићу овлашћење да се врате у Србију и обећање да ће им дати њихове старе службе, и сад настаде опет мирење између књаза н незадовољне нартије. Оно беше с књажеве стране искрено, а са њихове подмукло примирје до згодне прилике. Главни посредник при овом мирењу био је Хоџес сада већ не само ђенерални конзул већ и дипломатски агенат Инглеске код књаза српског. Када је поред свог измирења књаз Милош један пут добио таке доказе о издајству Вучићеву, да би га свакп суд морао осуднтп на смрт, (?) па је хтео да га преда суду, и да позове конзуле да при-