Otadžbina

654 КЊАЗ милош

конФеренције н Емвери еФендији казао «Бу шејтан јазаџи» Беда овај нисар!» Тек после тринаест година. кад је Аврам Петронијевић био министар Алексапдра Карађорђевића, и кад се Живановић као приватан човек с њим 1850 и 1851 «повјерително разговарао о нашој прошлости, садашњости и будућностп" тек онда је Петронијевић Живановићу «чистосрдачно исповједао постуике своје при прављењу устава у Цариграду године 1838 и саопштио ми је да се и сам у теченију увјерио колико је отечесгву нашем вредоносн а XVII точка устава земаљског, која совјетнике <;рбске испод домашаја земаљски судова влади. и суду блистателне порте подвргава. постављајући их наспрам Књаза у стање независно, и овоме по природи противуборно и да жали из дубљине душе што ово није онда тако јасно увиђао, да сајузи силе своје са усињавањем мојим, да се такво састављење ове точке предупреди која је, по његовом мњенију и повод дала сачиннтељу устројенија совјета, сенатору новосадском Јовану Хаџићу, да је уово још ужассније неке точке ставио, самом истом уставу из дијаметра противне, као н. пр. да совјет членове своје бира. а Књаз само потврђује и—да Књаз Поиечитеља с којимаби био незадовољан. мора признати за члена совјета и у том качеству ирестати служити се њим, као попечитељем, у која оба случаја, особито пак у другом, напуњавати се мора ■совјет само лицима Књазу противнима итд. итд. за које се он Петронијевић сада жестоко љутио и стара се да бар ово ноправп, ал и то не би му суђено доживити. » «Кад сам га ово последње време видео, гдје толико пута с илачем каје се за ту точку, и мене за оироштење моли «Опрости ми — вели — ја сам онда погрјешио и тебе увредио; ја народ наш ни старјешине наше нисам иознавао , ти си их боље познавао« примјећавао сам му да се ја нигда од њега увређеним нисам налазио. шта више да знам, да он, колико је са мном о точки овој дишпутиора, ипак је ноте депутације на блистателну Порту про-