Otadžbina

КЊАЗ^МИЛОШ

655

тив исте точке потписивао. На ово исиовједио ми је: да је он. истина ноте потписивао, а л је ириватно иротивно високој Порти говорио нека они (Русија и Турска девлетиле (по договору између дворова ствар ову рјеше, не гледајући на наше ноте које ми само ио налогу Књаза Милоша иишемо , и да је само тако Норта акт свој мимо нас и књаза, мухаФису бјеоградском ЈусуФ-Мухлиз-паши на обнародовање послала, нас пак задржала у Цариграду дондје, докле није курир из Београда глас донео да је устав на Калимејдану-Фестунгсплацу — на миру прочитан. «Да сам — вели — којом срећом, овако старјешине наше и народ наш познавао, као што их сад познајем, заиста, та би точка по твом предложењу испала била и све догодивше се ио том несреће биле би предупређене. Убио — вели — Бог Вашченка и Н. Н. који су ми додијали били с приватним писмима из Бјеограда у којима с\ј ми иретили осветом народном, ако у овој точки попустим " «У оваки разговори често би потргао архиву нашег посланства, која је код њега остала, и вадио би ноте наше, мојом руком концептиране, којима је депутација доказивала вис. Портп неиравду. која се иравима србским наноси уметањем такове точке у српски устав и зла сљедс.тва. неминујемо из ове народу ироизићи имајупа, и у усхићењу рекао би «Ти си ове ноте божествене написао, и ја не могу никако к себи да дођем, како онда нисам у њима оно увиђао што увиђам сад. Кад сад, по дјели званичних морам у совјет да идем, готово свагда морам да умирем п један пут сам био умр о. Н од кога?Од Н. II. и од Н. Н... II саме ми—велн -рјечи твоје ондашње сада на ум падају. Да гледам барем, вели, да ово несрећно устројеније совјета поправим, и будући да ће то овдје ићи тешко, јер совјет неће хтјети поправљати га, мораћу код високе Порте радити. То су му рјечи бива ае."