Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"

ПЕСМА О КРАЉУ НАЛУ

Говори Дамајанша.

Силноруки и прсати Господару Нишађана ! Камо оде и остави У пустошној мене шуми 7 Жртве коњске, о јуначе, Жртвово си, а и друге (С обилатим даровима,

(О јуначе тигровити,

Пак сад како вараш мене 7 (0 најбољи измеђ људи! Што ми рече, о пресветли, Те се речи сад, миљенко, Сети, краљу о прејаки !

то су птипе лабудови“ Рекле мени, рекле теби, То сад на ум узми, краљу ! Четир' веда опширна си, О прваче међу људма,

Ти с ангима, с упангима“ Проштио, ал истина је“ Само једна, зато ону,

(О думана разбијачу, Обистини реч, јуначе,

Коју си ми некад реко, Јаох, без мане јуначе,

Зар ја нисам твоја љуба 7 Што ми не даш одговора У шуми овој стравичној 7 Прождреће ме љути, страшни Отворена жвала гладни Краљ планине, а ти зашто“ Не ћеш мене да избавиш 7 Ти ми вазда говсраше::

„„Не љубим другу до тебе" —

Ту, миљенко, реч негдашњу Сад потврди, господару ! Махнита. сам, јаукава

Љуба твоја, господару !

ПЕСМА О КРАЉУ НАЛУ