Pisci i knjige IV

СТЕВАН СРЕМАЦ 61

Сремац не вољаше ићи, сем на силу и велики хатар“.!

Као готово сви наши писци од последњих двадесет и тридесет година, као Војислав Илић, Јанко Веселиновић, Милорад Митровић, Радоје Домановић, и Сремац, сасвим романтичарски,

већма је волео вулгарност од баналности. Он| бежи из пристојног света, воли малу кафану, где ||

има доброга пића и забавних људи. У тим кафанама Сремац налази свет који му је драг. Он има

пуну романтичарску мржњу на „ћифту“ „би-

рократу“ и „филистра“, на све људе педантне, званичне, укочене и углађене, на све који хоће и траже параду и почасти. У Чесној Старинт. он је свиреп према оном „угледном грађанину“ и „уваженом домаћину“, чија је пратња, са. поворком попова, с рипидама, затварањем дућана и посмртним беседама, једна буржоаска апотеоза, а који је био одвратан зеленаш и душегубац, који својим укућанима, када. првога не плате кирију, у сред зиме скида прозоре и врата, и насрће на женску децу својих бедних укућана.

СОремчев свет то је средња и сипротна класа, „дружески“ људи, „свет који и не зна да има нерве, а камо ли да је нервозан“ иу коме

1 + Стеван Сремац, · Босанска Вила, 1907, бр. 15—16, стр. 229.