Pogled u život

68 ПОГЛЕД У ЖИВОТ

реду мора пријати, то јест мора изазивати пријатним укусом и мирисом извесне надражаје при пролазу кроз уста, јер је то полазна тачка за потстицај рада нашега апарата за варење. Наука је стварно у овоме случају, као и у многим другим, само потврдила опште искуство, јер је човек од вајкада тражио задовољство у узимању хране. То задовољство није сладострасна изопаченост, већ једна физиолошка оправдана потреба. Природа нас у овоме случају, као иу другим, потстиче да тражећи задовољство испуњавамо своје дужности. А ко би могао рећи да и други фактори психичке и естетске природе немају важности по људску исхрану! Најбоља храна, ако није удружена са чистоћом стола, губи од своје вредности. Све оно што доприноси естетици и добром расположењу при узимању обеда, доприноси доброј исхрани. Треба увек то наглашавати кад се тиче колективне исхране, јер се одвише често мисли да је довољно обратити пажњу на калорије и хемиски састав, а да све остало спада у непотребан луксуз. На основу горе реченога долазимо до овог закључка: Није истина да су за човекову исхрану потребни ти и ти хемиски састојци, већ су потребна различита јела, пажљиво припремљена вековним традицијама свакога народа. Питање човекове исхране одвише је сложено да би се могло свести на оно што је о њој у науци познато, а нарочито се не може свести на саме податке хемије, иако је она у основи исхране. Том приликом ћемо поменути да наука мора увек брижљиво испитивати људске нагоне, а не да их одбацује унапред. Наука о исхрани углавном је оправдала људске нагоне у томе питању. Човек је тежио за разноврсном храном: наука је потврдила основаност те тежње. Човек је нагонски удру- живао сирову храну са куваном, и онда када наука није оправдала тај нагон, сматрајући га чак штет-