Policiski rečnik : Knjiga treća M — Š

Мер

8281, по коме је оптужени Обрад имао да уступи у државину својој одвојено живећој жени тужиљи Марији њено имање, које му је она приликом удаје за њега била донела у мираз, нарочито пошто она није за то надлежна, јер је поменуто решење донего у границама њене надлежности, у смислу,

% 775 Гр. 3. по тражењу тужиље

Марије, која је сматрала да је

њено имање у опасности, па је

према поменутом пропису гр. зак.

и могла захтевати да се управља-

ње са имањем од мужа одузме,

баш да му је она исто и на свагда била дала, а сем тога опту-

жени је на протоколу Бр. 19.398

био пристао да тужиљи ово има-

ње врати, па га по том није уступио, те је услед тога и следовала наредба власти, да се он истисне из државине.'“ (Бр. 2605 —-

19721 T.):

Говорећи о праву мужевљевом нг миразним добрима, Д-р. JI. Mapковић вели: :

„Миразна добра не могу се дакле узети у попис за мужевљеве дугове, али приход од тих добара није изузет од пописа. Према томе ако се цео ужитак не може пописати и изложити продаји, ништа не смета да се поједини приходи и плодови, поједина давања, која припадају мужу, узму, у попис за дугове мужевљеве. Овако решење истина — није ни мало повољно за жену, јер приход од мираза треба да се употреби за подмирење кућних потреба, а може се десити да се њиме исплаћују дугови – мужевљеви, који немају никакве везе са кућом — али закон је такав и мора се примењивати.“ (Породично право, стр. 149—150, Београд 1920 г).

| Полициски Речник

Повроћај мирава,

Пошто се мираз даје -у циљу, лакшег сношења заједничких Opauних трошкова, то са престанком брачне ваједнице (смрћу женином, уништајем или разводом брака), престају и. сва права мужевљева на миразним добрима „и настаје ва.

њега обавеза да примљени мираз

врати жени, или њеним наследници-

ма или лицима која имају право.

на његов повраћај. (5 9 497, 766 и 776 Гр. Зак.).

Није тако јасно да ли муж мора вратити мираз женин и у случају њихове осуде на одвојени живот.

„Овај је случај — вели Др. Ji. Марковић (Породично право, стр. 153) — мало сумњив. Теоријски посматрана осуда на одвојени живот у Србији је једна привремена мера, предузета. као последњи покушај да се супрузи измире, односно да се утврди, да: ли је супружански захтев за разводом непоколебљив, Према TOме, пошто брак траје и даље, логично би излазило да сам одвојени живот не заснива обавезу, враћања мираза. Практички пак посматрано питање се појављује у другој светлости. Мираз се даје ради подмирења трошкова ваједничког живота, а таквог – заједничког живота нема,. чим су, „упрузи осуђени на одвојени жиBOT. Пошто Грађански Законик нема изречног прописа како да се реши ово питање, остаје да се усвоји једно средње решење, које води рачуна и о једном и о другог моменту. Ако је жена. задржала на миразу право својине, а муж је уживао само прихеде, жена може да тражи предају имамања да она сама њиме управља и да га ужива. Што се тиче пак