Policiski rečnik : Knjiga treća M — Š

ражи обезбеђење за случај раз"вода брака. На случај пак да жеВи У опште није враћен Нираз H-

= je дужан да даје издржавање за време трајања брачног живота, ако је њој тако издржање погребно. На величину издржања. утиче величина задржаног — мираза код мужа.“ Право на повраћај жениног мираза обезбеђено је овим законским мерама:

а) Правом законске хипотеке на

Зак.); 6) Првенственим правом на наплату мираза из имовине мужевље· према незаложеним или хирозаферним повериоцима (% 776 и законодавно решење од 258 марта 850 г. Б. Ло 54/ којим је допуњен "Овај законски пропис), и вв) Правом издвајања — миразних · добара из стецишне масе мужевљеве (У 6. зак. о стец. пост): "Одлукама Касац. Суда објашњено је: а) „Новац, који муж прими на

— весте, није дужан вратити, јер је по у. 9 765 и 766 Гр. 5. дужан "вратити само мираз, а не и трошак око спреме.“ (Бр. 735 876: т.):

> 6) „Кад по У 766. Гр. 5. муж гарантује за мираз својим имањем, онда има места стављању вабране на мужевљево имање за 0безбеђење мираза и за време тра_ бања. брака, нити жена у таквом лучају мора подносити какве доказе да. је брак престао“ ( Bp. 7828—1905 T.); ı

о

добрима мужевљевим (9 776 Грађ. |

спрему око свадбе и спрему не-.

а не и сам еспап, ма да је овај

в) „Жена има права на обуставу на ствари, које приликом своје удаје мужу донесе, пошто по У 768. Гр. 3. оно што жена у покретним стварима као опрему за своју и мужевљеву потребу, донесе јесу дарови и њена својина за све време брака.“ (Бр. 6708 === 1907 0). :

г) „Муж је дужан вратити имање као мираз примљено чим жена од њега оде, па ма да брак законом није разведен.“ (0. 0. с. bp. 679 — 1870 r.); j

д) „2KeHa TDproBHa, ROHEBHIH Oвоме мираз, ако трговац не поступи по 9 6. Трговач. Зак. и 5 776. Гр. 3., нема на имање његово заложно право; (О. О. С. Бр. 4115—1874 г.);

Ђ) „Датум исправе о миразу мора бити потврђен влашћу, да може вредети према повериоцима у случају мужевљевога стецишта. Сама исправа мужевљева, ма и заклетвом потврђена, нема према њима никакве вредности.“ (О. О. С. Бр. 9668—-1896);

е) „Кад жена да новац своме мужу на радњу, па о томе и уговор начини, онда еспап који муж за тај новац купи није женина сопственост, јер је она проста поверитељка свога мужа из дуга. Стога она по У 515 Гр. 5. може тражити само свој зајам натраг,

на а с

орир рогу афци

баш за те новце од зајма купљен. Она се даље не може користити ни 9 784. Гр. 3., т. ј. да ове новце као дати мираз издвоји, кад муж њен по пропису У 6. Трг. Зак. не објави колико мираза до бија.'“ (Бр. 128—1869 г);

ж) „Кад жена трговца, који је пао под стечај, тражи да јој се из масе изда мираз, не напомињући