Povrće i njegovo gajenje : posebni deo : pouke, uputstva i podaci za proizvodnju i opis 67 vrsti i mnogobrojnih sorti povrća : sa 97 slika u tekstu

424 ПАПРИКА

5 Сорте: Ирвена трешњаста и жуша шрешњасша паприка, имају округао плод, црвен или жут и ситан као трешња. У недозрелом стању боје загасито зелене, иначе веома љуте сорте. Гаје се у судовима, јер су врло декоративне. — Ђерданка са многобројним црвеним, округлим плодовима, сићушним као крупније зрно грашка. Веома љута сорта паприке, која се још и као украсна биљка гаји. — Чилска кљунара, са ниским јако разгранатим стаблом, обасутим ситним шиљатим и веома љутим плодовима, налик на већи птичији кљун, а који расту усправно. Најранија сорта паприке, гаји се под стаклом за рану паприку и у судовима, као декоративна биљка. Кад је незрела, има загасито зелену боју, а

кад узре, она поцрвени. — Ашшњасша шанка, доноси врло танке чниљате плодове, који се појављују у киткама. Врло љута сорта паприке, која у зрелом стању сасвим поцрвени. — Дрна мекси-

жанка, биљка средње величине, доноси танке, праве по 20 с/м „дугачке шиљате плодове, који су врлб љути; у недозрелом стању загасито зелени, а када узру поцрвене. — Љесна паприка, најситнија и најљућа од свих сорти паприка; танка, црвена, шиљата, расте само у тропским крајевима. — Кинеска Камелеон паприка, «са ситним коничним плодовима и то врло љутим, који од зачетка па до сазревања промену више боја; у почетку су бели, па проапарани љубичастим, затим прелазе постепено у бледо жуту боју, а после у златно жуту док не сазру, када опет постепено прелазе у црвену. Све те промене боја налазе се истовремено на једном струку. Иначе по укусу љута је сорта. — Обична љута паприка, плодови дугачки око 10—12 с/м, шиљати, најпре загасито зелени, а доцнје црвени. Сорта подесна за низање и млевење у зрелом стању. — Жуша љуша паприка, потпуно слична обичној црвеној сорти, само кад сазре, она потпуно пожути. — Кајанка, тања и дужа сорта љуте паприке, са пречником од 1 с/м на дебљем крају и у дужини од 8—10 сјм. МИ ова је сорта подесна за низање и мле-

"вење. — Лашлиџанаста слашкача, плодови загасито зелени, врло меснати, сочни и слатки, у облику ребрастог црвеног патлиџана, а кад узру поцрвене. — Арашка Американска бабура, плодови

ребрасти, са оба краја исте ширине, месната и слатка сорта; у почетку загасито зелена, а кад узре поцрвени или пожути. Шпањолска бабура, при врху подељена на четири кришке, дугачка слатка бабура. У почетку зелена, а доцније црвена. — Араљевска "бабура, слична краткој Американки, само што је при врху ужа. „Херкулес, крупна, месната краћа бабура, са ужим врхом подељеним на 4 кришке. Плодови расту на струку усправно, најпре зелени, а кад узру пожуте. — Жуша. бабура, од дужих сорти са 4 кришке, у незрелом стању има жуту боју, а кад узре поцрвени, — Бела бабура, средње крупна, месната, мало љутне, бела са ! кришке. — Ковзји рог, српска сорта туршијаре; жута, мало љута, рађа много. — „Лесковачка шуршијара, бледо зелена, слатка, широка и дугачка. — Бела тшуршијара, широка, дугачка, мало љута, — Калинковача, бледо зеленкаста слатка бабура, са три кришке на врху. — ЉБеновачка слашка, са плодовима коничног облика,