Pravda, 23. 12. 1937., S. 5
Предавање истакнутог францусног научнина г. Сигфрида на Коларчевом универзитету „Ако хоће да спасе своју цивилизацију, Европа ће морати да поднесе
велике жртвз
а4(
Професар иКолеж де Франс" и Школе молнтичкчх наука у Па ризу н члан Француске академи|е мораликх н политичких на. 1 ука. чувени геополчтичар г.! \нлре Сигфрид одржао |е си«! моН на Коларчевом наоодном униаерзитету предавање са те. мом: „Европа и конкуренциЈа осталих коитинената". Професор Београдског уни. вбрзитета г Ж. ЂорђевиН изнео « У иеколико речи рад г. Сигфрнла који се затим топло зах. ллно на срдачом одзнву бео-радске публике, а затим преШ10 иа саму тему предавања. Г Снгфрид )е, између осталога, рекао: — Иако данас живимо у пе. рноду »нтензнвног национализм, светски проблеми се више не могу посмаграти са те ограничене тачке гледишта, него са гледншта континената. Под том призмом је присту. пно и расматрању проблема односа између Европе н осталнх хонгилената: — Карактеристика Деветнаестог века је хегемонија Евро. пе у свету, а Двадесетог века аостепено губл>ење овог доминвнтног положаја. Постовља се. дакле, ггнтање: да лн и како ће Европа моћи да се одбрани од хонкурешције осталих делова света н да ли и како ће моћн да задржи свој положај у свету. ЕВРОПА — ВЕЛИКА СВЕТСКА РАДИОНИЦА — Хегемонија Европе иије стара ствар. У Средњем веку па све до Шеснаестог столећа Европа не само да није владала светом, него чаж нкје владала ни самом собом. Тек у Шеснаестом веку почиње експанзија Европе на другим континентима. Ипак ова експанзија. којом је белара са завладала целим светом и дуго играла водећу улогу у свету, како политички, тако и привредно и културно, спроведена |е потпуно тек У Деветнаестом ве. ку. У то доба се, наиме, пласнра једна од највећих револуција која је из основа изменила целу културу и цивилизацију чо вечанства. То је била индустри. ска револуција. Она је од друштвеног сжлопа, у коме је претежно владало занатство илиин. дустрија са занатским карактером прешла на чисто индустриску структуру. Машина је заменила занатство на тај начин што је била у стању да до крајности искористи богатства природе. Европа је изумела машину и зато је у то доба постала прва међу свим осталим континентима и почела да у сваком погледу во ди свет. Механизам овог нозог приврелчог и социалног живота нз гледао је овако: Европа је ство рила први еећи капитал, полнг- ј ла индусгригу, узимала од коло ш»је потребн« сировине за ову »Јндустрију н хра-ну за своје сга новништво. Сировииу И3 КОЛОнија прераћивала је у својим фабрш<ама, у којкма ау били запослени радттоцн онабдеваки хрзном која је такође до»/ш*ена из колонија: иидустрија је лривукла велики део стаиовмиш тва са села у граа и езрол:ко село више н%је било у стању да нсхрани иело станов*пллтво. Производе је затмм пласирала у оне коломиј«, из којих је ирп ла смровнне. Овај проиес се пластичкм може приказати ова ко: Европа је била ве.тика свет ска ралжуница која је ралила за себе и за остале делове света. Она је од нокључивог произвођача постала искључиви прераћивач. Ово је повукло за ообом }ош једиу знача:ну чнњентху. Пошто је прерађнвалз сировиме чз колонија и пласирала фабр«жоваме пронзводе у исте колоније, (^на је ззбележила огромне про (рите који су оснонни чинилац еа акумулацију каттитала. Аку!Јулирани капитал био је оп^т пласиран у колонијама у облнку најразноврсиијих ингестиииа у сви-м екстрактивним ин тустријама колоиија. Ако се је у било којој привредној гралти осе ћала потребу у капиталу. он је долазио исклуучиво из Евроле, и то из Запалне Европе, јер п. на :е јелино »мала услове ла гкумулира капитал — да произ водч виш'* него што јој је погреОно било за сопствено издр Ж2р ,м »е ЕКСПАНЗИЈА ЉУЛСТВЛ — ЕкспанзиЈа капитала повукла је за собом и експанзту луудства. јер је за пласирачим капипалом одлазнла увек и читј ва арми-а <разних трговачких. администратинних. во'1тх и тех ничких стручњака. Оза експан зи'а није се ограничила на н«ко лико делова света него је обух ватила све оне делове који су били у стању да буду и лифе- ј ранти оировина за индустрију и исхрану и да буду погрошачи у европаким фабгрика<ма пронл ведене робе. Тзтео Је Европа ггворила јвдан веома коиплико
авн систем којим Је успешно за влЈдала целим светом. Свет је изгледао као |едно једино цар ство н личило је у својо| струк тури на старо Римско царс^во. Тако |е би«та ос1ва»рена при. ередна Целина и равнотежа ко.!а је стаорила тесну зависност из мећу свих континената, јер 6 сј колоиија Европа не би имала погребне сироаине за нормал но функционнсање свог причред ног система и исхрану људства. а колоннј« не бн имале где да пласирају своје снроеине и да куне по-пребне прерађене арт-ж ле. Сем тога, Европа не би мо гла да одржи сво) систем ако колоније не би откупиле вишак произвелене робе пошто је карактеристика тога доба да |е Ев ропа много више производила него што јој је било потребно. За време н на крају овог пе риода просперИ1ета Европа је била уверена да ће ово стање ттраЈагн увек. Она је мислила ла ће увек влалати сировииам<а и тржишгима, да ће колоније увек остатн у пасивном стању према европско) експлоатациЈн. Атмосфера у ДеветНаеетом веку опн;ана је у књиама Жил Вср на. То је епопе)а ив>ма, ств&ра ња, еколанз*це у целом свету, еполеЈа неограничене могућности продирања и ширења европ ског духа и моћн. ДВЕ ОСНОВНЕ ГРЕШКЕ ЕВРОИЕ — У овом духу претераног поверења Европа је учинила две основне грешке које ће јој се касиије светити. Она је несразмеоно повећала своје становнишгзо, сматрајући да ће увл« моћги да један део пласира у другим континентима, да ће увек моћи да запогли своје станочнике. Сем тога она је створила један огромни вишак произзозних средстаиа, јер је била уве« рена да ће она увек имати мононол пронзводње у свету. Све ово довело је до прекида равнотеже који је постојао већ раније, али је дошао до пуног израза тек после Светског рата. Први знаци кризе оцртавали су се већ много раније, али нису били правилно схваћени у ЕврЈпи. Наишао је вал борбе за осло бођење, за аутономију и политичку и привредну самосталност. Прво су се отцепиле Сједињене Државе па затим државе Латинске Амеркке. Оне су постепенз постале самосталне не само у односу према дотадашњој метро поли, него и према целој Евро. пи. Европа ниое рачуиала на ову привредну и политнчку еманцИпацију нити на побуну црних и жутих народа. Она је приморала ове народе, нарочито из Азије, да приме западну цивилизаци'у или бар ње»не тековине. Јапан и Кина нерадо су то учинили, али кад су већ би.ти приморанн, они су примили оружј'е и окренули га против Европе. Тако да је у Двадеч:етом веку дошло до општег револта против европсже доминације у свету. Емаиципацијом осталих континената европским средствима, Европа више ни;е остала континенат, као раиије, већ је постала један од континената који нису билн мање вита.тни од ње. Нз тај начин отворен је терен слободне конкуренције између разних делова света. Она је дошла поред посто;еће конкуренције (Из*»рК\г зожача. ДВЕ ВРСТЕ КОНКУРЕНАТА У тој конкуренцији Европа има да рачуна на две врсте конкурената. С једне стране посто : е државе које се боре против Езропе зато што имају ниже наднице и на тај начин успевају да производе јевтиније. То су нарочито држазе азиског континента. Азиске државе примиле су есрогкку технику, модерни машикивам. У модерној производњи нису потребни стручњаци. Радници из свих друштвених слојева могу да буду мобилисани и за кратко време поста'у продуктивни фабрички радници. Сем тога у Азији је стандард живота толико скроман да се л>удство 8адовол>аеа незнатним надницама. Урођеници су брзо уопели да ставе у покрет модерну машину и постали опасан кон курент. јер се Европа није могла да бори иа терену надница. Она је стога на многим тржиштима била искључена и изгубила с једне стране сировине, а с др\ге огромна тржишта и терен за пчз-иоање свога капитала. На другој :трани опаоних конкурената стоји Америка са много вншим надницама. Овде 1е ситуаци;а друкчија. Америка ради за једно огромно тржиште, док је Европа испресецана мноштвом националних и привредних граница. Америка је на та1 начин уапела да своју привреду
звснује па производти у маси. у великоЈ количини, тако да |е из цене коштања робе потпуно истиЈнула елемент надннце ко ј и е постао безнача|ан и беа утнца!а на стварање цена, Америка има све услове за велику про. изводњу који Европи недостају. Она има природна богатства, има еелико моћно унутрашње тр жиште које Је створила високчм надницама. Док је Европа, дак« ле, с једне страгне тучена ниским надницама, с друге стране је ту! чена еисоким надницама н про. изводњом у маси и серији. | У суштинн, Еврола се не можс успешно борити ни против |едног од ових конкурената. Она |не може да оствари оне услове који посто1е у осталим привред. ним склоповима. Чињеница је. дакле, да Европа више нема ни монопол произеод ње. ни монопол тржишта. Она |е :ем тогд изгубила монопол зз искључиво стварање капитала Још више, она скоро уопште нс пронзводн продуктиван капитал и аато је приморана да уступи и на терену финансирања света. Јер потрсбне ивестишле се више не очекуЈу искључиво из Европе. Она је изгубила и монопол у | мећународној размени добара : као и монопол над светоким путевима. ЗАДАТАК ЕВРОПЕ — У овој бооби Европа |е, уместо да се прилагоди стварности, успоставила још већу територи'алну испресецаност. Ако 'е њена техника наттоедоввла, у цивилизаии^и 1е забележено очевидно нааадовање. Дана-с имз таквих техничких сретстава дз се свет може обићи за недељу дана а не за осалаесет дана као код Вер-на. Али зато данас прикупљање потребних докумената ј за путовање траЈе често више нег 0 осамдссет дана. Поред модерних трговаца и инду:тријалаца Америке у Европи данас преовлаћује ситничарски дух којн јој ннкако не иде у прилог. Опасност је мчого већа него што се обично мисли. У опасно. сти је читава европока култура. Ако :е Европа ускоро не отрезни и не увиди стварност, њена култура н цивилизацита биће дзеедени у питање. Она ће једино моћи да избе<гне катастрофу ако се реши да своју структуру прилагоди стварности ко|а је несум њиво чисто оветског карактера. а за то ће морати да поднесе пелике жртве, завршио |« г. Сит (ћоид. Б"гипски грикптипиСТИ КЗЛОЖЦ ВИШВ пп стод-одеит окторлних и зпнимљквкх к: рштџра За изложбу бугарских карккатурнста у уметничким кругови ма влала велико интересовање, јер оваква изложба до данас није арирећивана у Београлу. Сем тога на изложби ће бити застунљени најбо.1>и бугарски карикатЈтристи, који сарађују у свима дневннм листовима у Со фијн, а такоће и у повременим хум^ристичким издањиа1а. Одб<»р за приређизање излож бе који сачињавају југословеиско-бугарска лига, Удружење пријатеља уметности „Цви.ета Зу-зорић", „Ошишани јеж" н бео гралски кари/катурнстн, већ мо же да оаопшти извесне детаље у везн са изложбом. Наиме. прво, одбор стоји под почаснкм претседништвом г. Бранислгва Нушмћа, К0|јн ће такође учество вати на даи отварања. Саму из ложбу ће огвс*рити г. Пјер Крв жанић. Бугарски карикатуристи спре мили су најзанимљнвије своје карикатуре, како у уметничком. тако и у садржајном погледу. Њихове карикатуре обухватају све манифестације полнтичког, културног, привредног и уопш те јавног живота у Бугарској н иностранству. Десет бугарских сликара изложиће више од сто дванаест карнкатура.) Београдски уметнички мруго ви имаће прилике да у недељу пре подне у једанаест часова ви де радове бугарскнх уметника, који стижу у Београл У суботу увече. Приступ на изложбу и ^ мају позвани, уз улазницу од ј десет динара. Међутим. одбор чини и овом приликом апел на све пријатеље умегности и Југо словенско - бугаоског зближења да посете ивложбу и прнсуству ју отварању, јер из чисто техничких раз->ога свн можла иису добили позивнице.
ШШ 1КОЛАРАЦ И ВРАЧАР | У 3. 5. 7. 9.33 - ОД ДАНАС (СРЕДА) - У 2, 4 И 6 ■■ Џ НАЈВЕСЕЛИЈИ ФИЛМ СЕ30НЕ1 ВУРА ОД СМЕХА1 Ш коиедија о људима коЈе Је зближио и спријатељио огртач од крзна ► ^ ► џ > џ ► џ
► ► 1
ОЧЕВА ЉУБАВНИЦА пикантие пус1олонине јеаног аенојчета у вртлогу велеграда У главиој улози диван пар ЏИН АРТУР - РЕЈ МИЛЕНД Додзтак на1кови|е Парамунг новости КАСИНЕ
КОД
Од сутра (четвртак) у 3,5.7,9.30 реш делз вајве^ег руског песника АЛЕКСАНДРА ПУШКИНА П01ИНУЛ0Г у лвобоју 1^3/ год, сиимљанз уз баснослознз трол.озгпз њгговз] фантастичној новели
ПИХОВА ДАМА <1
глАвне улегс Хермав ПЈЕР БЛАНШАР Ирецкн АНДРЕ ЛИГЕ Режија: ФЕДОР ОЦЕП
Пнкова дама Маргарита МОРЕНО Лнза — МАДЛЕН ОЗРЕЈ Томски АБЕЛ ЖАКЕН Декори: Лошаков
САМО ЈОШ ДАНАС У 3. 5. 7. 9.30 сензационалва француска премије;:а ТРОЈКА Мира - Жени Холт - Шарл
4
▲▲▲▲ААААА
79221 Ванел кИШ
Срескн цуд Кад се бивши пословни пријатељи посвађају онда суд мора да их мири
Г р а ђ евинши пр елзу зи м ач Јован Базумаи и столарски мајстор Павле Мијић рааили су чзвесно време догоеорно, препоручујући јела« другога при закључивању крупнмјих послова. Алн у последње време Баума« се добровољно одрекао Мијићеве сарадње. — Морао сам тако да учтгим — ве.тн он — јер ни моји послодавци иису бнли задовољни квалитетом његовог рада. Али столарски мајстор Мијнћ схватио је то као неку личч-у нетрпељивост Бауману и страшко му замерио. Нигје могаода се уздржи, а да му при праом сусрету не каже у лице ссе што му мнсли: — Мангупе, хохштаплеру! Хоћеш да ме упропастиш. То се одиграло код бифеа „Гајгер". А код каваие „Каменоеић" јавно му ггретио да ће
га убити. Зато га и >его "В бивпги пословаи при)атељ Јован Бауман тужио суду, преко свог заступника г. Јеремића, адвоката. Пре почетка претреса суднја г. Ђукић настојао је да се заваћене стране измире, али оптужени Мијић нцје хтео да пристане на све предложене услове. Иако се Павле Мијић бранио на суђењу да је нзрекао увреде у изазваиом стан>у, испоставило се да је он крив за та д^ла. И г. Ђукнћ је изрекао пресуду, којом се Мшић чажњзва са 900 динзра, или 15 даиа затвора, — условно за годину зана; а гужиоцу Бауману да плати 600 длнзра на име трошкова. Обе стране биле су задовољ-Ј не.
Самоубиство Једнсг музичара Цетнц,е, 22 децембзр У селу Дубови, недалеко од Цетиња, убио се из револвера музичар у пензијн Петар Шоћ. Још није познат разлог њего вог самоубиства. али се мисли да је то учииио у расгројсгву, због болести. Покојни Шоћ био )е тешко ра њен 1923 годиие код Никшића од стране комота и од те ране остао Је пално инвалид. Изгле да да се током година његово заравље погоршало. што је ути цало на н.егоее живце и. нз кра ју. одвело га у сирт Он се \'био недалеко од сво^е »оће, седећл на једном камену. Његова жена била је у то вре ме на Цетињу, код неке скоје родбин Ј На п\цањ су одмах нс трчал» некм суседи. ко^и су пру жити прву помоћ самоубнци и покушали да га спасу. али Је већ бнло доцкан. О догаћају су извештене вла сти. ко'е су извршиле \еићај. Самоубич1а је живеп врло крат ко време, не долазећи свести. Ни)° пставио никаквог писма које би могло об : аснити овај његов корак. Оставио је жену и једног скна.