Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

208

А што се тиче оних, чији злочини показују укорењене селоности, које су збиља опасне за друштво, у које се могу рачунати тровачи, убице, паликуће, они који употребљују распрскавајуће материје, злочинци, који врше грубе злочине противу морала, разбојници и опасни лопови, или њима подобни, који имају несавладљиву пасију и професију, то је, ако се они опет пусте у друштво, мала нада да ће се поправити, ако се већ у ствари нису поправили. Са гледишта друштва, исти разлози говоре за то, да се они учине нешкодљивим, докле год траје опасност од њих, без обзира на основ, због кога та опасност и даље постоји. И како се ни у ком случају при изрицању пресуде не може сигурно знати, да ли ће се они у опште поправити, а још мање ће се моћи знати када ће то бити, онда у ствари говоре подједнако јаки разлози за то, да треба учинити трајно нешкодљивим сва таква лица, која, су у великом степену опасна за друштво, без обзира на већи или мањи изглед на какву поправку. Сигурно је ако доцније стварно наступи каква поправка, да онда треба да се дотични опет пусти, пошто од казне издржи колико треба; али мора се пред очима имати, да поправка може да наступи чак и код таквих индивидуа, код којих по људској оцени нема за то никакве паде, а она мора у сваком случају да произведе исти резултат. Ако се с тога у томе случају може да препоручи доживотна осуда или осуда на недодређено време, то мора да важи и за други случај. Захтеви су друштвени у сваком случају једни исти, као што је то изнето, а што се тиче озбира наспрам лица, ако се на такве у опште може овде да пази, морамо поновити, што смо већ горе рекли, да се непоправими никако не могу да сматрају, да су морално најкривљи,

Тек кад се уреди извршење казне, моћи ће изаћи на. видик разлика између оних, код којих има изгледа на поправку и оних где тога нема, пошто нема никаквог разлога да се чине особити трошкови за морално васпитање ових последњих, Док ће први свакако имати да прођу обичан поступак, којим се овоме тежи, биће оправдано да се оне пндивидуе, које су бев икакве наде, непосредно или бар веома брзо преводе у какав завод, који нема никакву другу циљ, већ сталан рад под строгим надзором.

Тако сматрајући да нема потребе да се упуштамо у