Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

210

дела кажњавају казнама, које стоје далеко испод средине дотичне казнене скале, пошто је овоме битни узрок тај, по себи радостан, факт, да је већина, од укупног броја кажњивих дела, сразмерно незнатна. Ну, какво више конкретно истраживање, само ће појачати схватање, да се судови, чак и код тешких и опасних злочина, не радо приближују максимуму казне. И то се да лако објаснити. За време истраге никако није могуће или је ретко могуће, да се оптужени тако може да упозна, да о томе не може бити никакве сумње, у колико има места да се примени највећа строгост. У појединоме случају, код судије ће се јако истаћи вођење рачуна о мо. ралној кривици, која мора изгледати врло мала, баш управо код злочинаца усљед насљедње дегенерације.

Овај обзир врши кази.-ублажавајуће дејство; заштита друштва, насупрот овоме, само се тешко узима у вид. У закону није казано да то тако треба да буде, а ни казнене системе нису устројене према томе; нарочито у законодавствима нема постављеног начела, да особито дуге казне не треба да буду уведене у циљу, да се појаве као неко зло према кривцу, већ само да се друштво од њега заштити,1258 А исто тако нема прописа ни уређења, по коме би се осигурало опраштање ових казна, чим отпадне особени разлог за њихово постојање или се покаже да он у опште није ни постојао. Ако се ови односи оставе непромењени, било би узалудно, да се очекује каква битно већа строгост него до сада, наспрам грубих и опасних злочинаца, чак кад би се они показивали, да су ма како упорни, а свакако пооштравање казне при поврату, према ономе, што сада важи код нас, делимично је потпуно оправдано и то се у пројекту и предлаже. Али сигурно би се преварио, ко би узео, да ће се чинити каква знатна употреба од ове дозволе за пооштравање и да ће то учинити да се подигне казнени ниво, бар код грубљих случајева, тако да се може сматрати да је овим нешто поможено. С тога се законодавство овде мора упутити другим путем. Оно мора особито опасне злочинце, да састави у једну засебну класу и да отворено каже, да се на њих прнмењују нарочите мере, које потичу од оцене, да се заштита друштва, која се иначе битно тражи да постигне припрећи-

158 Види Ламаш у Часоп. за ук. каж. право ЈХ, с. 434.