Prosveta : almanah za godinu ...

ШВАЈЦАРСКА ПОМОЋ СРБИЈИ.

поен класична земља филантропије, није могла остати само ожалошћеним сведоком крваве трагедије која јој се још одиграва пред кућом. Њој је било у традицији да учини све што јој је могу "ће за ублажење бескрајне па невоље.

У самом почетку, Г. Гистав Адор, председник МИ народног Одбора. Црвенога Крста у Женеви, основа скроман извештајни биро, од кога се после разви она опште позната и призната Међународна Агенција Ратних Заробљеника, и где има и једно српско одељење. Друге акције развише према потребама. Дарежљивост нашег народа изгледаше неисцрпна према свим пострадалим без разлике. Разумљиво је да је Швајцарска најпре мислила о томе како ће помоћи својим суседима, посредним и непосредним, и да је далека и још слабо позната Србија добила мање пажње наших филантропа него ли Белгија и Француска.

Како да се помогне тој вредној Србији, према којој су наше симпатије расле-е дана у дан: Мобилисавши своју војску већ 1 августа 1914, Швајцарска није могла пустити своје лекаре да иду у иноземство. Писац ових редака ипак доби пасош и оде у Србију, у септембру 1914, с једном санитетском мисијом швајцарском, састављеном од девет лекара и једне добровољне болничарке. У исто време кади он, пође и познати пријатељ српски Г. професор Е. Х. Рајс, из Лозане. Пође и других лекара. као Др. Жанере Мникин из Лозане, писац једног дела о тифусу у Србији, и још два наша лекара које покоси ужасна епидемија. Из Швајцарске мисије погибе такођер Докторица Ева Митницска и Др. Жозеф Штемпелберг. Гђца Ц. Штурценегер, одана болничарка и журналискиња, чије је вредно деловање познато из руско-јапанског као и из два прва балканска

рао оде да опет дели своју негу српским рањеницима и болесницима.

Повративши сеу Па све ове личности наставише своје добретворно деловање, свак према својим способностима. Још у опорављању од једне болести, добивене у неговању српских рањеника, Гђа Берта Расин-Кин основа са сестром Гђом Жермен Расин прву организацију швајцарску у корист Срба, једну скромну радионицу. С прилозима које прикупи њен муж или који падоше на њеним и његовим конференцијама, отпреми се више бала рубља за српске војнике на фронту и за болнице у Београду. Уз то Гђа Берта Расин, као уметница, даје своју помоћ у

21.