Prosveta : almanah za godinu ...

= 310 —

одговорила ништа, а Бугарска је одговорила писмом од 27 априла 1916 год, упућеним Интернационалном Комитету следеће: «Молимо Вас да саопштите господи која потписују за Српски Црвени Крст, да ми не можемо да ступимо ни у какву преписку са њима или да им дајемо ма какве информације о становницима бивше Србије, јер су ти становници постали бугарски поданици и са њима се поступа по бугарским законима». Ваља напоменути да су Г.Г. Др. Жујевић и Радојловић, као чланови Главног Одбора Српског Друштва Црвеног Крста, још пре оснивања Биро-а били упутили једно препоручено писмо бугарском Црвеном Крсту, које је писмо бугарска цензура вратила натраг са напоменом «забрањено». (Оригиналан коверат овог писма предат је на молбу Интернационалног Комитета истоме за његову архиву, а фотографију истог чува Г. Радојловић).

На многе протесте успело се у мају 1916 г. да немачки Црвени Крст пошаље нашем Биро-у спискове свију српских заробљеника у Немачкој, и да аустријска пошта извести швајцарску пошту 10 маја, да је дозвољена проста кореспонденција између аустријског дела Србије и Швајцарске. Бугарски Црвени Крст јавио је понова, да војне власти не дозвољавају никакву везу са српским избеглицама, јер их сматра као ратујућу страну. На поновне захтеве да нам се пошљу спискови заробљених и интернираних, аустријски Црвени Крст одговара да листе не може да пошље, јер је у Београду основан Црвени КрстЦ.икК. Генералног Гувернемана за Србију коме су ти спискови послати. Даље каже, да поред Црвеног Крста у Београду он не може да признаје «разне Српске Црвене Крстове који ничу по Европи», но ипак пристаје да одговара на питања о појединим интернираним и заробљеним, упућеним преко Интернационалног Комитета. Бугарска не пристаје ни на ово.

И ако је, као што напред рекосмо, кореспонденција са Србијом окупираном од аустро-угарске војске била формално дозвољена, ипак је аустријска цензура ништила велики део карата уопште, а нарочито оних које су биле адресоване' на Срп. Црв. Крст. Београдске власти су чак об-

јавиле у «Београдским Новинама» (13 дец. 1916) да нико не сме адресовати своје карте на њ. На наш протест преко Интернац. Комитета, ова забрана није званично опозвана, али се прећутно трпело да људи упућују своју кореспонденцију на Срп. Црв. Крст. Овако је Црвени Крст добивао и експедовао хиљадама карата. У последње време власти у Србији понова бране да се пише преко Срп. Црв. Крста, ваљда зато да би наш свет душевно намучиле и деморалисале.

У времену кад је било забрањено писати преко Биро-а, аустријске власти пуштале су све карте адресоване преко овд. Интернац. Комитета, преко Циришког Биро-а за изна-