Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

258

Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

Косте Ризовђ дава за Никуша Каранауновђ за отђ пецете бекае шо го остава отђ хозалше (набрају се суме) триста и дваисетђ и деветђ у каиме.

Панче Д. Куси Ћоре.) И на Петре ханђ му плаћа

Иза Косте Розовића остало је доста дућанских тефтера.

Из једнога, који почиње са г. 1861 и свршава се са г. 1872 исписао сам имена главних мушшерија и нешто и од робе, која је продавата.“)

Орданђ Савинђ.. На Ђорпа жената му... Дорца Ађелева... Арсеши Павле '/, ока свеки... Арсе Павлевљ ! калемћарка... На Cwano жената му 2 калимћарки ! весљ повез... На Тимио(н) Хџ Нибовђ 1 калемићар ', олока свеки.. 100: дра свеки... Еоанђ Шопчето. У бисера орданица... Анушка поп Костевци дава за калемћарки гро 12... Хџ Ђоргил е (ем) бриоцљ отђ дрз тетерђ вадим.. 24... Цивнино Ђеле 2 ока свеки... На Ђоргил Камара жена 1 калемћар.. Тошо Хџ Давевђ на ОЂоргиа вабиата(2).. дава Ђоргиал вабиата(2)... Тодорђ Корибарљ 1 весђ гловесњ... На агушовика шекер.. за стремене5:10—24 аргата; за кроене, за кроачи, за колачи, за грибане, за кересте шо даваме: 10 греди, 2 табана, 6 дирека, 600 ока варђ, штици, за камене, за черчеви на... Отљ браћа Томчови зимаме 1 корито 1 бочва...

За лозата цо оузима годишно. За бране (винограда) на Анастасљ Ђорђевђ 148; на Ђорги цркв. (паре).

(Оригинални тефтери су у мене)

Скопска Област — Као у погледу словенске школе према

грчкој, и у односу на писменост у Скопљу, владале су крајности. Накаламљивање нове српске наставе и писмености на манастирску, у Скопљу се вршило, може се рећи, до половине ХИХ в. Брзо после тога појавила се онамо и бугарска настава, и те две струје, у оно доба још слабе, и према грчкој и између себе мало су различите. Од свих градова у овој страни у јужним областима, општи грчки утицај највише је осећао град Скопље. Видели смо, да су деца и из других градова долазила у Скопље и ту учила грчку школу. У У одељку ћемо видети, како су све прве словенске породице у Скопљу биле под пуним грч-

КИМ

утицајем; не само да су се држале са Грцима, већ су

1) M Панче Куси Ђоре је рођен око 1880 године. 2) Коста Розовић (тако се и потписивао) родио се око 1840 г.