Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 259

многе биле доста и грцизиране. И ако ни у 1800 шездесетих година није било у Скопљу више од 5 грчких породица; и ако је борба противу Грка владика, може се рећи, у јужним областима, најраније почела у Скопљу, мало је било словенских породица, које су биле ван грчкога утицаја. Мислимо на породице, које су чиниле елиту градску. М тамо је, услед прираштаја словенских породица, са села и из других страна, и по другим околностима, почео грчки утицај да опада и јавио се бугарски.

И ако бугарска школа у Скопљу, све до постанка Ексархије, није показала никакав успех, бугарски утицај, под условима, које смо већ споменули, почео је, још од Кримскога рата, све више притискивати Скопље. Мало ниже ћемо видети, да је бугарска просветна и политичка организација у Цариграду и у Бугарској највише на Нишу, Врању и Скопљу и сконцентрисала своју пажњу и своју снагу. У овом погледу, ван свакога странога утицаја, остала је Скопљанска Област, шире народне масе, села. Видели смо, да се нова српска књига, отерана из Скопља, склонила у скопска села. У самом Скопљу, ван грчкога и бугарскога утицаја остале су само породице, које су се биле, скоро пре тога, доселиле у град. Али, у колико су и оне остале ван непосреднога грчкога утицаја, и саме су трпеле онолико, колико им је ваљало да не подлегну грчком утицају. Стога што је покрет онога времена био уопште отимање Словенства од утицаја грчкога, ни у Скопљу се није суревњиво разликовало сриско од бугарскога.

Што се тиче питања, које нас на овом месту интересује, ја сам, у току времена, прегледао многе трговачке тефтере и друге трговачке хартије из више старих скопских трговачких кућа. Захваљујући пок. Ђорђу Хаџи Костићу и г. Димитрију Хаџи Зафировићу, из тефтера њихових очева, Хаџи Косте и Хаџи Зафира, исписао сам био многе стране.) Као свуда у јужним областима, и у свима тим написима владала је писменост из меснога говора помешаног са црквено-словенскими новим српским) Али, писменост у Скопљу, у ширем, вишем смислу, трпела је утицај бугарске писмености још у 1800 шездесетим годинама.

7) Ове ствари сам резервисао за 11 књ. мога списа Јужна Ст. Србија — Скопска Област, која чека на штампање.

2) Поред доста познатих писаних састава из Скопске Области, види и Автобиографијске записе Гтопа Јована Трајковића— Бурка, које је донео и 4 'ласник Скопског Научног Друштва књ. |, св. [1 с. 229—940,

17%