Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

260 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

Видели смо да је главни учитељ бугарске школе у Скопљу,. још од 1853 г., био Стојан Костов. Исти тај Стојан био је писар митрополита Јоакима (7 1868) и Пајсија од 1868 на даље. Он је био Пајсијев писар још у Врању од 1849 до. 1858 г. Утицај Стојана Костова види се на свима писмима Скопске Митрополије онога времена. Како се писало из Митрополије, онако су се трудили да пишу сви који су водили преписку са њом. А колико је 1800 шездесетих година, поред Стојана Костова, било бугарских просветнех радника видеће се мало даље.

Утицај Стојана Костова највише се види на писмима скопског митрополитског намесника оног времена, поп Јована Трајковића. Од већега броја писама Скопске Митрополије, саопштићемо овде неколико, да се види, да се, и поред оноликога бугарског утицаја, нису могле, ни у званичној преписци, искоренити битне одлике српскога језика.

Облигација из 1808 г.

1803. ведомо бзди всакомв сада и правде каку азђ кззманљ секвловичђ ззехђ ас при вбжи заимљ Ф столна карадаглиа « керамикнјца гр(ојша 22 и пословомђ двадесет. и два. Стависмо ваде до гвмно да се наплатиму безђ речи. шаитђ икономф, шаитђ попа иманљђ, кузманђ платецљ

(Оригинал се налази у Стојана Стојчевића, платнара у Скопљу, у улици Прилепској 27—928. Преписао га г. Ст. Капетановић, учитељ у пензији. У току штампања овога дела, београдски лист Полштика од 13 декем. 1927 донела је факсимил овога писменог.

Из зборника попа Ђорђија.“)

То је мала, као манастирске тврдо, повезана књига, свеска; доста дебела а малога, џепног формата. Повезана је 1830 г. Запис о томе у почетку зборника гласи: „Сте книга на пошљ Ђорђг повезе 28 ARKW da се знаг б рождеста по плоти б(0)га слова (18830) мца маџа.

1) Према моме испитивању, овај поп Ђорђе се звао, по оцу, Арстић, а по братству Галабија. Кад је умро имао је око 60 година. А умро је 1868 или 1869 г. /ов. Трајковић Бурко је забележио (Гласник Скопског Научног Друштва, књ. и св. П, с 281), да је овај поп Ђорђе умро 19 фебруара 1869 г. И отац Ђорђев био је свештеник у Скопљу. По писаним стварима у овоме зборнику, поп Ђорђе је учио манастирску школу. Ако је ствари у овоме зборнику писао сам, он је и грчки добро знао.

Овај зборник ми је, још 1912 г., уступио поп Ђорђев сродник, „Тазар Илић, бив. наш учитељ у оним странама.