Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

268 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

Прилепска Област — Не рачунајући ту предграђе Варош, у Прилепу први почетци модерне словенске писмености везују се за српску модерну наставу, која се, онамо, почела накаламљивати на манастирску и месни говор још од 1800 четрдесетих година. Трговачке везе прилепских трговаца са Грцима су биле толико јаке, да су и све главне словенске трговачке куће у Прилепу, све до 1800 шездесетих година, водиле своје књиге и кореспонденцију, највише, на грчком језику.

На чесми /ГТазојици, на путу из Прилепа у манастир Трескавац, стајао је, 1897 г., на плочи, натпис:

Ста чешма направи ЛДимо Мпакопика, Ила чичу Гоанђ Бомболоикљ „ак — мцљ авгвстњ.)

На звону у манастиру Зрзу, из 1837. чита се запис:

Сие звоно приложено цркви Зерзанскои в окружие Прилепскомђ храма св. преображенно.. господиномђ ктитори ерен Христифорљђ и Костантинђ Њеорђевичђ жителђ Зерзески.

На источнику у црквеном дворишту, у истом манастиру, стоји запис:

1842 (мартђ) У село ЗрБзе за манастирђ св. Спаса Настомтелђ билђ егоменђ попђ Христе попљ Тракковђљ а епитропђ билђ Стевко Стерђевђ и Стонко Фурџаним (фурунџија) и маћсторђ Насто отђ Цареићђ и маисторђ Моисо и Христе Томчо отђ село Плетвари: маисторђ Хрлсте (од) Стамболици отђ село Долнозне (Долнени) за споменђ на село брати аминв.

Из тефтера Дим. Јордановића, који почиње са г. 1853, а свршава са г. 1862:

1853 (турски број) месецђ дакемрла де :5

кожвли гроша, взстанђ гроша, антер: гроша, елека... знечки, ресачки, рало чорапи, клашеникђ, поаси, мотики лозе на кашноц

свадљена, за рзба. — лусив леановђ на мара И даде за рзба гроша... — Мсђ марђтирђ попљ димјтрја. — ИМсђ папа сђ назмђ кзла марљтирђ. — Мковђ анђеле марљтирљ. — мојсу петре марљтирђљ. — MOMIpĐb симонђ матирљ; — керсте (Крсте) наидо марљтирљ.

1) Др. Јов. Хаџи Васиљевић, Прилеп и т. д. с. 81.