Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 285.

Неимеићи друго писати Писалђ вашђ слуга Евстратиа Кипровичђ.

(Овај оригинал ми је уступиа г. Јов. Алексић, директор гимназије у пензији, зет Хаџи Костин по унуки му)

Из Ерминије Крсте Петровића Ђиновског и сина му Панајота из Галичника. Ова два вредна човека оставили су иза себе препис са превода ерминпе, т.ј. упутство за зографе. Овај њихов препис преписан је са другога или трећега преписа словенског превода. О томе има и запис на последњим корицама изнутра:

Спо книгз глаголем5о ерминтга Первље преписалљ Гларгон монах зографски пже во „адонк. 609 нел же паки Вторсе Преписалљ Христо Xu Костадиновичљ 6 града Прилепа македонскагљ.

На крају преписа овога има запис преписивача :

Во славу стеа и т.д. исписа се ста книга глаголема гречески ерминја, славанки же сказанге зуграфическог из рзки крсшеша оучишела Петровича и сина егм панамша крсшевича Ф село галичникђ во лето (; христа „амаз. мца септемрш Bi денљ.

Судећи по језику превода, преведена је негде још у ХУШв., и то у Св. Гори. Језик је највише руски, са додатком меснога, дебарскога. Оваквога зборника мало има и у мијака, чији су стари били зографи. Поред ове, ја сам видео и ерменио у Скопског Научног Друштва и у Ђорђа Зографског у Велесу“).

У овом примерку, који ја овде описујем, има и додатак, који су преписивачи Мијаци сами додавали. То је одељак на крају ерминије: Ствиш србски просвљтители и ерарси.

И ако је овај препис, са превода, највише на руски, да се виде додатци Мијака, исписаћу овде само три одломка.

') Изгледа да је Тома Смиљанић (Насеља књ, 20, с. 70) помешао Панајота сина Крсте Петровића-Ђипоског, преписивача Ерминије са Панајотом дедом Крсте Петровића, о коме је забележио да је почетком ХЛХ в. био учитељ у Бигорском манастиру. Ерминију Крсте и Панте Ђиноског није, „према грчкој Ерменији“, саставио Крсто Ђиноски, већ су је, као што гласи запис, Крста и Панта прелисали са трећсга преписа, који је преписан у Св. Гори: Ерменија, коју је видео Тома Смиљанић, ио којој ми овде говоримо, није Крсти Мирчетићу остала од оца већ од Крсте и Панте Ђиноских,