Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

288 – ___Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

да се напет сите шцо не биле в цљрковв. Од како ћа се пушит црковђ попови-те (двоица) ћа одит по кући (со Котле пљлно светена вода, а во него крст стребрен и босилен), да росит (цљркает) со босилек светена вода. Kora ha пофт во секол кућа, го пефт тропарђ-ат од празникот... Сите стар по стар ћа го целуваест крст-от и поп-от ћа и поросит на чело со светена вода Ha поросит и си-те мести во кући-ти. Таке тон дењ попови-те ћа го поминет се то село.

– _ (стр. 118)

Одење по крсти. По пол саат ћа удрит клепало-то за да се берет пред црковђ и да одит по крсти. И однако ha ce. зберет, ћа кинисат да одат по крсти. Наинапред одат деца со иконњ (икончина) в роцвео; после други деца носеђћи црковни знамена крстови и херувими; по ниф. можи со барацег црковне!. По ними попови-те, облечеви. во црковни одеждво и по едно еванђеле в роце...

нојмлађи брат, Алекса Ђиновски, имао фотографски атеље, н тим се послом“ блвио у Врању. К њима су долазили сви школовани Срби из наших јужних области, који су у Врању живели, као: Зарија Р. Поповић, Креста Вељковић, Наум Јевровић, Кузман Баџовић, Деспот и Ђока Баџовић, Јован Тосуновић, Ђорђе Слојичевић, Стева Максимовић, Спаса Шуменковић и др. Ја сам онда био у првим разредима гимназије. И ја, и моји другови, примљени смо били код Ћиновских као код својих најближих. Ма да је био својих већ 40 година, пок. Панта, кога смо звали /Танча и ГТане, с нама се највише и дружио, по томе што се, код куће, спремао да полаже прва четири разреда гимназије. Често је долазио мојој кући и узимао књиге на читање. Он је из Галичника био донео свој Зборник, о коме је овде реч И био је врло поносит на њега, и чувао га као неку велику светињу. Од времена на време, читао би и нама поједина места из тога свога зборника, н уверавао нас је, да јеу њему описано све тачно као математика Сећам се, да је цео зборник био исписан усправљеним манастирским писменама са многим лепим иницијалима и другим шарама. Поред Зборника, имао је Панта и свој Речник. И то је била дебела књига, коју је био он написао. Стално је попуњавао тај свој Речник. Наравно, да ја онда нисам ове ствари разумевао, али хоћу да се сећам, да је тај Речник радно у намери, да докаже, да познати Речник Ђ Пуљевског (в. Јужни Преглед) није тачан по мијачком. Сећам се, да се пок. Панта често о овоме препирао са Баџовићима и другим њиховим посеткоџпма. Нас дечаке уверавао је, да ће тај његов Рерчник бити читаво откровење,

(Осем ових ствари, Панта је преписао и многе друге. И у Врању је може се рећи, поваздан преписивао, и сви су му преписи били врло лепи и врло чисти.

По податцима, које је 77. Ровинском дао Панчин брат, Ал. Ђиновски, Панчо је умро у Врању 1886 г. Брзо за њим умро је и отац му Крста, и мајка Брат му Алекса, продаде непокретно имање у Врању, и одсели се у Црну Гору. Поред 7. Ровинскога (Ha NOM. M. – Сборникљ Панагота Деиновскаго изђ села Галичника (вђ Дебрахб), о Ђиновскима је писао и проф. Томо Смиљанић (Јужни Преглед, књ. ШП).