Prosvetni glasnik

1178

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

производи још брже треперење и тако редом закључно са виодетним зрацима, које производи најбрже треперење етерових молекила. У ултравиолетном делу спектра трепереље је још брже и од виолетних зракова видљивога спектра. Према брзини треперења етерових молекила у тим светлосним зрадима, одређују се њихове таласке дужине. Што је треперење брже, таласи су краћи и обратно. Из до сад реченога јасно је, да су таласке дужине у спектралним зрацима најкраће за виолетне зраке, а најдуже за црвене. У ултра-виолетном делу те су дужине краће, него ли и у видљивом виолетном, а у ултра-црвеном су дуже, него ли и у самом црвеном делу. Сваки дакле зрак видљивог и невидљивог спектра производ је извесне брзине треперења етерових молекила, а с тим и таласка дужина његова. Сваки од разнобојних зракова видљивога спектра карактерисан је својом одређеном таласком дужином, а заједно са овим и поједине ФраунхоФерове линије. Еао јединица за мерење и одређивање таласких дужина узет је један милионити део једног милиметра и такав један делић означава се грчким писменима џџ (1 џџ = 0,000001 т. т.). До 1886 г. за опредељивање таласких дужина употребљаван је систем, који је још Ап§81гот засновао. Ну Ми11ег и Кетр 1. као и Тћа1еп показали су, да има приличних оступања између А п § з 1 г б т -ових вредности и вредности потсдамског система, као и то, да разлике између њих нису увек константне. Због тога су данас примењене вредности таласких дужина но потсдамском систему; јер су оне за сада најтачније и најпоузданије. По том систему н. пр. ФраунхоФерова линија А има таласку дужину 760 - 4 (1(1 (на потсдамски систем редукована А п § 81 г б т -ова вредност ове линије); линија В, има 589'6 џџ, а 1> г има 589 - 3 (цл (опет редукована вредност, као и за све остале); линија Е има таласку дужину 526-9 џџ, а линија Н у крајњем видљивом виолетном делу има 396 - 7 /1,«. Из тих примера већ се види, да су таласке дужине све краће, у колико се дотичне линије находе у вишим спектралним пољима и да већ по овој вредности можемо одмах приближно ценити у ком се делу спектра н. пр. налази нека линија, чија је таласка дужина позната. Мислимо, да је већ по себи јасно, да између ових линија, чије смо таласке дужине поменули, има још веома много других линија, чије су таласке дужине такође тачно одређене. Тако, примера ради само наводимо, да су у видљивом Сунчевом спектру МпПег и Кетр! у одељку између таласких дужина 389'5 џр и 540-6 /цг израчунали таласке дужине за 2614 линија, а у одељку од 540'6 (1(1 до 692-4 (Ј(1 израчунали таласке дужине за 1406 линија и. т. д. и т. д. 1 ) У ултра-црвеном делу Аћпеу је одредио таласке дужине за 590 линија почев од таласке дужине 714-6 џџ па до 986 - 7 џ/л. У с-пектру чистога гвожђа ТћаЛеп је одредио таласке дужине за 1204 ли-

*) Ђг. Ј. Зсћегпег. 1Ме 8рес1га1-апа1у8е (1ег ОезЛгпе, 1890. стр. 365—410.