Prosvetni glasnik

НАУКА Ж НАСТАВА

303

знаи, да је он живео, знам од моег оца; да је мој отац живео, то знам нз свог сопственог искуства, али то искуство ирииада прошлости, а мени је непосредно дат само овај садашњи момент, откуд ја знам дакле доиста да је мој отац живео. Одговор: на основу слика сећања, које је његова личност у мени оставила, те слике сећања на име ја могу увек да учиним садашњим непосредним Фактима мога искуства, и на основу њиховом имам права закључити да ми је отац доиста живео. Егзистенција како деде тако и оца почива на реФлексији, то више није искуство, али сама реФлексија почива на непосредним Фактима искуства. Међу тим дубље посматрано, мени се све оне посредне реФлексије (гезр. слике сећања) истављају као неносредна Факта мога искуства, и само на тај начин, што су Факта мога искуства реФлективне природе, само на тај начин мени је и могуће, од њих полазећи закључити на посредна Факта. Као што се види, оно што је непосредно дато не искључује реФлексију, већ пада уједно са непосредним Фактима реФлексије, сва погрешка тих теоретичара сазнања у томе је, што они под реФлексијом разумеју само посредну реФлексију губећи из вида, да се ова посредна реФлексија оснива на непосредној, и да посредне реФлексије не би могло бити, кад Факта непосредног искуства не би носила на себи тип реФлективне природе. А то баш и јесте оно, што тврди идеализам: за идеализам непосредно је искуство идентично са непосредном свешћу, а свест је битно реФлективне природе, у свести мишљење и биће падају непосредно уједно, свест се неможе замислити без бића, свест се може замислити само као свест нечсга, као свест нечега реалнога ( содИо ег§о зит). Чим се даклс направи разлика између неносредне и посредне реФлексије, одмах одпада онај закључак здступника наивног реализма, да јеједино наивно становиште становиште без реФлексије, пошто становиште без реФлексије може падати уједно са становиштем без посредне реФлексије а са непосредном реФлексијом, а то је баш оно становиште које је потпуно супротно наивном реализму, на име становиште идеализма. Овим последњим разлагањем као што се види, само је доказана могућност идеалистичког становишта, али не' и његова нужност, јер за становиште наивног реализма могло би се можда исто тако тврдити, да може да послужи као полазна тачка посредне реФлексије, ма да у себи нема тип неносредне реФлексије. Ствар се са свим мења, ако се може доказати, да оно што претходи посредној реФлексији, мора имати на себи тнп непосредне реФлексије, јер је у том случају становиште наивног реализма уништено, као становиште које не носи тип непосредне реФлексије. У ствари, становиште нанвног реализма није становиште, које је пре сваке реФлексије ту, и оно само продукт је реФлексије, и зато што је продукт реФлексије, може се самом реФлексијом показати, да оно не носи на себи тин непосредне реФлексије. Погрешно је тврђење затупника наивног реализма, да је то становиште нешто, што је пре сваке реФлексије ту, није