Prosvetni glasnik

\

НАСТАВА И КУЛТУРА

505

за VII—IX разред 30 ученика; у већини је немачких држава максимум 30, 30 и 40, или — ређе — 35, 45 и 50, а у Ауетрији је максимум за све разреде 50 ученика; у Србији је за I—IV р. 50, за V и VI р. 40, за VII и VIII р. 30 ученика. Док се у целој Немачкој и Аустрији гледа, да се макеимум само у неизбежним сдучајевима прекорачи, и, кад се то не може отклонити, максимум се прекорачи за два три ученика, а врдо, врдо ретко за десет, дотде је прекорачење максимума код нас скоро редовно и максимум се ирекорачи врл.о често за више од десет а гдекад чак и за тридесет ученика. Док у поменутим државама има скоро три четвртине разреда са бројем ђака исаод максимума, дотле је код нас : више од половине нижих разреда са бројем ђака ареко максимума, а у остадима бдизу максимума и то само због тога, што просто нема више места ни за једног новог ученика. Због тога што немамо довољно сиремних наставника за нове средње шкоде, које би се отвориле за оне ученике, који немају места у већ отвореним средњим шкодама, морамо примати у те већ отворене ср. шкоде и све прекобројне ученике те су отуда код нас уз пркое хигијени и недагогији препуњени нарочито нижи разреди, у којима гдекад имамо по 60—70 ученика, -и ако су неки саграђени за 50. Остављајући на страну хигијенеке раздоге, који забрањују ту препуњеност, ми помињемо чисто дидактичну штету од те препуњеноети: наставник нема доста времена за тумачење и објашњавање свога предмета, јер му много времена треба, док испита и оцени тај преведики број ученика; наставник чеето мора на брзу руку да оцени тако многе ученике те оцена не може увек да буде потпуно поуздана; код преведиког се броја ученика теже одржава ред те насгавник мора један део времена да троши и на одржавање реда.^ Очевидно је, да је у врдо многим одељењима наших средњих шкода непоуздан и неповољан |успех због ведиког броја ученика и држава је дужна да аоднесе веЛе жртве те да отвори онолико средњих школа, колико ирема хигијенским и иедагошким ироиисима за иријављене ученике мора отворити. 13. Други начин рада у ночетном разреду. Позната је ствар, да основна наетава у гдавном све знање иреда ученику у шкоди на часовима те ученик ретко кад има код куће да заседне и да сЕм што доучи. Таком ученику, који је навикао, да све у шкоди научи, кад ступи у први разред средње шкоде, не иде дако у гдаву, да му сад ваља сваки дан засести и добро се промучити, док научи све, што му је који наставник раније на часу тумачио. Само. ученик под јачим домаћим надзором и јаче интедигенције увиђа, да мора код куће предазити, што му је у школи тумачено, па тек. ако је још и постојанијег стрпљења, може све сам да савлада, ади 34*