Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛТУРА

511

них гиннасија и.ш свршени философи , који као суплетни имају у ириватној гимнасији већу плату него у државној, а време, проведено у тој сдужбп, рачуна се као да је проведено у државној. Те се приватне средње шкоде отварају у местима, где нема државне средње или стручне школе (Свилајнад, Краљево, Књажевац, Прокупље, Ћуприја, Параћин) или где има каква државна стручна школа (Алексинац), а најчешће (у 14 места) се у местима, где већ има државна гимнасија за мушку децу, отварају приватне гимнасије за женску децу, јер се ту лакше издржавају због тога, што се за наставнике с малим хонораром узимљу насгавници државне гимнасије у истоме месту. Отварање је приватних гимнасија локална потреба и томе се не би имало шта замерити, кад се доцније не би видело, да су многе те приватне ср. школе отворене у нади, да ће их кроз годину две дана влада прогласити за државне. Бар посланици из округа и места, у ком су те приватне гимнасије, залажу сав свој углед, да трошак око тих школа уђе у државни буџет. Има још једна врста приватних средњих школа, које отварају и на своје име воде ириватна лица. Трошак се око тих школа подмирује великом школарином. По себи се разуме, да приватне ср. школе ове врсте могу посећивати само деца имућних родитеља. Пе треба крити, да се деца у нашим препуњеним државним средњим школама не могу ни васпитати ни поучавати, како би требало, шта више мора се признати, да се због те препуњености много дете у државној школи поквари. С тога су већ одавно и многи наставници и многи имућнији родитељи покретали мисао, да се отворе приватне интернатске и екстернатеке средње школе с ограниченим бројем ученика, из којих би излазили ученици узорни и по науци и по васпитању. Тако би требало да буде у начелу, али се при остварењу те замисли код нас и то извитоперило, као и много што шта друго. Отворене су неке таке школе па место да се у њих прима ограничен број за наставу подобних ученика, примају се без икаква бројног ограничења већином разма*кени, покварени и умно слаби ученици богатих родитеља, да се пошто по то провуку кроз средњу школу, јер нису могли успешно свршити државну средњу школу. Због тога су неке од таких приватних средњих школа постале у неку руку спекулативна предузећа с главним задатком, да се заради што више пара. И те је школе закон по унутрашњем реду и раду потпуно изједначио сдржавнима, али се ипак у неким од тих приватних ср. школа ради нешто по закону, а много шта мимо закон, како кад то иде у рачун њихову власнику. Тај се противзакони рад од стране надлежних трпи због тога, што се намерно или ненамерно рђаво тумачи реч „приватан."