Prosvetni glasnik

1216

нросветни гл-асннк

разуме свој живот, тај га живот уздиже, он је убудуће свестан своје улоге, своје корисности; такавје човек задовољан, горд са свога иозива и свога задатка. Умна вредност, заљана интелигенција, на тај начин, оалемепава и оне, најниже духом. Размишљање, мишљење такође ствара слободно биКе. Навикавајући се да размишља, да мисли, човек више не може остати слеп према иредрасудама, према илузијама, према празним жељама, према свима оним ружним и гадним стварима, које му боду очи. Он је снажан и не да више да га повуку грубе скдоности, грубе и рђаве навике, које би га свакад задржале зао заробљеника. Оие ствари које су му изгледале важне, од којих је чинио зависним свој одмор, своје спокојство, своју срећу, као што су например цигара дувана, какво пиће, све се то сад ублажава, и постепено ишчезава. Његов је поглед слободан и необично му се шири хоризонат; његов је дух зрео и подобан за много веће и снажније мисли; његова је воља спремна за много племенитије напоре. Он убудуЛе може дати иолета своме духу. У физичком свету тражи истину, у моралном свету тежи правди. Уместо тамне збрке и хаоса, у којем се копрца незналица, пред њим се испољава јасност природних закона. Он зна за кретање небеских тела, на земљи су иред њим велика открића у модерној индустрији, у друштву нашем пукла је зора новога идеала слободе, једнакости и братства. Еакав диван призор и какво охрабрење. Закључак — И најбеднији може гако познати одушевљену радост душевну. Усмена питања — Показати како вас ваша књига убеђује о сарадњи људској. Да ли је истина за вас у исто доба истина за друге? Показати зашто је незналица рђав грађанин. Какву радост доноси човеку размишљање ? Писмени задатак: Зашто је код нас основна настава обавезна и бесплатна? Седма лекција — Резиме: Лаж — Ненамерна лаж, као последица недостатка пажње, или као знак недостатка озбиљности. Њезине последице. Увод — Код вас је и сувише велико поштовање према истини, да бисте је хтели прикривати или затајити, да бисте хтели лагати. Развијање — Но много се о томе не старате и о томе много не мислите: и лажете не хтејући, лажете не знајући. Били сте изгрђени; плакали сте да бисте умилостивили и разнежили своје родитеље, и сузе су вам нрестале одмах, чим су вам они леђа окренули: те сузе биле су сузе лажљивице. Кад одрастете, десиће вам се дапоздравите некаквог неисправног, неваљалог човека, којег иначе презирете; осмехујете се на њ и пружате му руку што изгледа да вам иде баш