Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛТУРА

1217

од срца: ваш поздрав, ваш осмех, ваш стисак руке, еве су то само лажи. Нису једиио уста створена да лажу: цело ваше тело може то такође вешто вршити. Није довољно мерити своје речи и саображавати их својим мисдима: треба у томе подесити и своје држање, своје покрете, своје иогдеде. Потиуна искреност и отвореност траже да арема себи будемо неирекидно иажљиви. Са недостатка иажње каогод и са недоетатка озбиљности деси вам се кадшто даиричате измишљотине, да лажете. Циљ вам је проето да се разгалите, иди са нешто мало лукаветва хтели бисте да се насмејете на туђ рачун, на рачун својих другова. Све то не може се крстити именом неваљалства, то се све да извинити, аш је ипак за то врло опасно. Навикавате се да улепшавате и да украшавате истину; кадје сасвим простапроћи ћенеопажена; претерујете; вашауобразиља вас узноси изнад вашег ума. Губите појам о тачној истини, и мешате стварност с плодом ваших тренутних намера. Ова незгодна навика иостаје народно зло, Каже се „готово" за оно што се чуло, „готово" за оно што се видело; упрошћава се; увећавају се привлачпе и пријатне појединости. Да ли се у вашем месту десио какав несрећан случај? Колико причања, зановетања, која су сва полутачна, полулажна. Деси ли се у земљи какав важан догађај ? Сваке новине које у то.ј земљи излазе хтеле би прво да обавесте свет и да овако брзим обавештењем задобију и друге читатеље; брзо треба дати каквих појединости, доноси се каква сензадиона вест, која се сутрадан демантује. Захваљујући овако лажним обавештењима, нисмо, у ствари, ни о чем обавештени. Закључак — Истина изискује стрпљиво, тешко и лагано истраживање. Непоклањајој се ни довољно времена, ни довољно паштења. На тај начин мало по мало губи се осећај према истинитом. Осма лекција — Резиме: Гадна лаж, лаж из лености: иоследице лажи. Увод — Доеадашње ваше лажи, готово несвесне и ненамерне, нотпцале су и долазиле су из недостатка озбиљне пажње, из недостатка интелектуалне енергије. Но, наићи ће један дан, кад ће вам недостајати и одважности. Развијање — У разреду шапућете и разговарате се. Учитељ који је чуо то шапутање хтео би да сазна, ко је тај,који нарушава мир, хтео би да сазна кривца. Плашите се да не изгубите његово уважење и ћутите; ваше ћутање је већ лаж. Ваши су другови немирни, шапућу; остајете према свему томе равнодушни: ваш елучај ностаје још озбиљнијим. Зачуђен, учитељ вас запита; но ви тада пренесени у шапутање поцрвенили до ушију одговарате „не", да бисте само избегли казну. Учинили сте преступ, и ваш кукавичлук је ироузроковао све зло.