Prosvetni glasnik

1218

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Не чудите се што је ленштина, свагда јадан и немоЛан арема најмањем напору који треба да учини увек стални и неирекидни лажов. Данас ће рећи да је заборавио своју свеску, сутра ће опет рећи да је био болестан, прекосутра да је морао да слуша и да ради по кући. Непрекидно проналази нова извињења која су увек лажна, увек гдупава и неозбиљна; више снаге и ума мора да утропга док провађе сва та извињења, но што би утрошио док бп сасвим одако и сам посао свршио. Но он се плаши рада, а тако исто плаши се и заслужене казне. Код нега је увек пуно страха. Што тражи да слаже, чини са тога, што му увек недостаје одважности. Овај недостатак енергије иостаје такође народно зло. Чуварка деце, из страха да не буде отпуштена, скрива од својих господара несретан пад, несрећан случај који се десио детету које је поверено њезину чувању и старању; дете ће се разболети, а шта се то њу тиче. Радник из страха да не буде прекореп. скрива своме господару некакву неисправност на машини којом рукује; машина може и прснути и у толико горе. Уопште, свако се нлаши истине која вређа, чим је реч о његовим пријатељима, о родитељима, и о самом себи: скривају се и њихове и своје погрешке; ићи ће се чак дотле, да ће се из страха од заслужене казне пустити да буде кажњен и онај који казну није заслужио, да ће бити кажњен невин створ, па ће се можда чак ићи и корак даље што ће се и лажно сведочити. Закључак — Никад се не плашите исгине, ма какве биле њезине последице. Девета лекција — Резиме: Сујетна лаж: изгледати, правити се оно што се није. Пристрасна лаж, лаж из користољубља: њезина учесталост. Увод — И против своје воље слагали сте. Убудуће, лагаћете свеено. од воље. Развијање. — Ова млада девојчица хтела би да изгледа оно што у ствари није. Стиди се да призна да јој је отац зидар; стиди се од по^ожаја који њезини родитељи заузимају у друштву и хтела би то да сакрије од евојих другарица. Не зна шта да ради с рукама, које су јој мало грубе, испуцале: никад, вели она, не ради по кући, нити пере, нити чисти. Гадно. Еод куће, вели, има служавку која је облачи, која само њу служи. Преко школског раепуста, вели, иде једном свом ујаку, који има огромно имање; тамо, код тога ујака, сваки дан се вози на дивним колима, у која су упрегнути дивни бели коњи. Она би хтела пошто пото да представља отмену госпођицу. Сирота девојчица заборавља да има на себи искрпљену сукњицу, и да су јој се потпетице на ципелама искрзале. Њој се ругају, исмевају је. Она то не опажа. Њезина ју је сујета уироаастила.